Znate li šta je Vučićizam? To je politička i društvena katastrofa nesagledivih razmera, vrh piramide zla, odnosno sistem vladavine u Srbiji, proistekao iz Slobizma i Šešeljizma. Sistem je izmislio Jovica Stanišić, načelnik Službe državne bezbednosti za vreme vlasti Slobodana Miloševića i njegovog omiljenog opozicionara Hulje Šešelja.
Najveći politički zlikovac u istoriji Srbije Milošević, dozvolio je devedesetih godina prošlog veka, da se u „komunističkoj“ Srbiji uvede, umesto jednopartijskog, višestranački sistem, tek kada je „Služba“ smislila plan kako da se obesmisli višestranačje i vlada narodom do sudnjeg dana.
Formula je jednostavna: Tražili ste višestranački sistem? Nema problema dobićete ne samo to nego i toliko političkih stranaka i politika da vam se smuči. Jer tamo gde je sve politika umesto pravne države, prave politike u svim oblastima života zapravo i nema. Tako je stvorena „politička klasa“ koja se potpuno otuđila od građana. Podelili su državu i javna dobra na partijske feude.
Političke stranke pretvorili su u biroe za zapošljavanje i tako obesmislili život građana. Aleksandar Vučić nije dakle proizvod neke slučajne političke konstelacije, a najmanje plod sopstvenih vanserijskih sposobnosti. On je najbolji proizvod, takoreći „čedo“ nereformisane komunističke UDBE koja se danas tako nevino zove Bezbednosna pa još i informativna agencija – skraćeno BIA.
„Službe“ su, jer tu spada i vojna agencija VOA, preko Tomislava Nikolića i uz pomoć stranih faktora, dovele Vučića na vlast i on je protivzakonito šest godina bio njihov koordinator, sve dok ih nije privatizovao i pretvorio u službe bezbednosti sopstvene vlasti. Taj neostvareni vođa Zvezdinih fudbalskih huligana i pripadnik paravojske kriminalca i komandanta Arkana, koja je širila ratni požar po bivšoj velikoj državi, nadmašio je svoje političke očeve u svemu i stvorio sistem diktature i tiranije koji će ući u političku istoriju pod imenom Vučićizam.
Stvorio je sistem vladavine u kojoj se on za sve pita, a ni za šta ne odgovara. Od tranzicijskih gubitnika, poniženih, obespravljenih i odbačenih nekadašnjih radnih ljudi i građana srednje klase, napravio je na lažima i prevarama svoju izbornu rulju. Ti su ljudi, pošto su izgubili pre svega ekonomsku sigurnost i slobodu, bili primorani da se jave najvećem Zavodu za zapošljavanje zvanom Vučićeva Srpska napredna stranka.
Kad je to ostvario on je stranku pretvorio u zločinačko udruženje za otuđenje svih privrednih i prirodnih resursa kao i pljačku i korupciju okeanskih razmera, pre svega preko privatizovane Narodne banke Srbije i budžeta države.
Na sva rukovodeća mesta od Skupštine, Vlade, sudstva i tužilaštva do lokalne samouprave i mesnih zajednica, taj pobednik svih srpskih poraza na lažnim i pokradenim izborima, postavio je svoje podanike, plagijatore i kupce doktorata i fakultetskih diploma, lopove i kriminalce pa čak i neprocesuirane ubice. Toj bulumenti nikogovića njihov šef je na Glavnom odboru zločinačkog udruženja rekao da su bez njega „niko i ništa“, a oni su to žestoko nipodaštavanje pozdravili aklamacijom. Zato se on za sve pita, a ni za šta ne odgovara.
Ove zime međutim posle više od deset godina vladavine Vučićizma, sa impotentnim otporima na političkoj sceni, pojavila se prava ne politička, bolje reći društvena negacija njihovog ništavnog i plitkoumnog bitisanja. Pobunili su se studenti svih srpskih univerziteta i đaci – maturanti velikog broja srednjih škola i gimnazija.
Ustala je mladost i pamet Srbije da brani svoju zemlju i državu koju je zarobio društveni šljam. Vođa političke mafije ih optužuje da su strani plaćenici, da žele da sruše državu Srbiju. Pamet i mladost Srbije šalje odgovor koji on ne želi da čuje, a koji glasi: „Ne rušimo mi državu nego tebe, a država nisi ti nego MI“. Lepo je pisao pesnik Milan Rakić: „Kad srce propišti – misao je kriva“.
Propištalo je srce napaćenog srpskog građanstva pod zločinačkom vlašću Vučićizma, ali pametna deca i unuci nas paćenika koji ceo život provedosmo u protestima boreći se za osnovne civilizacijske vrednosti, ne žele da im srce propišti, već blokiraju fakultete i škole i sa pištaljkama u ustima, izlaze na ulice i sviraju kraj vladavini Vučićizma.
Njihov veličanstven skup na Slaviji u Beogradu u sadejstvu sa poljoprivrednicima, kao i još veći protest ispred Radio-televizije Srbije, pravi su savetodavni referendum bezumnom Vučiću. On nažalost ne shvata da se studenti ne bore za vlast, već traže da o sudbini sedam miliona građana ne odlučuje jedan čovek.
Traže državu sa jasnom podelom vlasti na parlamentarnu, izvršnu i sudsku. Sa jasno utvrđenom spoljnom, ekonomskom, finansijskom, socijalnom, prosvetnom, kulturnom i svim ostalim politikama do sporta. Umesto da shvati da mu nema druge nego da se povuče, bednik najavljuje turneju po Srbiji i osnivanje nekakvog novog pokreta koji će činiti njegove pristalice. Ne zna mučenik istinu koju znaju i mala deca, da pacovi prvi beže sa broda koji tone.
Kao da nije video slike protesta u najvećim gradovima Srbije u kojima je imao neprikosnovenu vlast: Subotica, Sombor, Kikinda, Novi Sad, Zrenjanin, Šabac, Beograd, Valjevo, Kragujevac, Smederevska Palanka, Požarevac, Zaječar, Jagodina, Čačak, Kraljevo, Vrnjačka i Sokobanja, Kruševac, Niš, Vranje, Užice, Novi Pazar.
Kao slepi vođa i dalje više veruje svom tabloidnom glibu od novina i televizija, za koje protesti i podrška studentima, ne samo u svim većim gradovima u Srbiji već i u malim mestima i selima, ne postoje. A evo dokaza da je na delu kataklizma Vučićizma. U malom mestu Babušnici ispod Stare planine, prvi put u istoriji održan je jedan protestni skup i to podrške studentima.
U Novoj Varoši koja nema više od 7-8 hiljada žitelja, preko 2.000 bilo je na protestnom skupu. Podršku studentima dali su još i žitelji Lazarevca, Ćićevca, Kosjerića, Brusa, Malog Zvornika, Loznice, Bajine Bašte, Badovinaca, Bogatića, Inđije, Bačke Palanke, Sremskih Karlovaca i mnogih drugih varoši.
I ne samo Srbija, ustala je i srpska dijaspora širom sveta, od Brisela i Amsterdama do NJujorka. Čak su i „delije“, Zvezdini navijači počeli da skandiraju: „Vučiću odlazi“.
Naravno da je ranjena zver najopasnija i da se epsko zlo koje je snašlo Srbiju u vidu Vučićizma, neće predati tek tako. Spreman je on i za veće nasilje od onog u kome je u Ruzveltovoj ulici u Beogradu stradala Sonja studentkinja iz Kraljeva. Bez obzira na to, nema mu pomoći.
Studenti jasno poručuju: „Dosta je bilo“, i od toga neće odustati.
Milojko Pantić (Izvor: Danas.rs)
FOTO: Fonet/Zoran Mrđa
