Zamerili su mi mnogi kada sam u nedavno objavljenoj kolumni napisao da je ovaj tim Crvene zvezde kvalitetniji od prošlogodišnjeg i da će (čak i bez Tadića) biti respektabilan rival svima u Evropi, a da će na „domaćem terenu“ i sa kombinovanim sastavom odbraniti duplu krunu. Potvrda napisanog je stigla tokom prošle nedelje.
Najpre je u Poznanju savladan Leh, šampion Poljske, a u subotu su crveno-beli, ne sa kombinovanim već i bukvalno sa drugim timom, u 3. kolu domaćeg prvenstva pobedili TSC.
Prigovaraju, pre svega navijači, treneru Vladanu Milojeviću da je previše rizikovao i da je mogao da ostane bez „sigurnih“ bodova. Međutim, Milojević ne samo da nije mlad, naivan, neiskusan trener, već je i dovoljno inteligentan, da zna da se čak i da je ostao bez „sigurnih“ bodova protiv TSC taj „manjak“ mogao nadoknaditi – prvenstvo je tek počelo, mnogo je bodova još u opticaju, niko ozbiljan ne sumnja da će na kraju trke Zvezda stići sa dvadesetak bodova viška.
Sa druge strane, ulog u revanš meču sa Poljacima je ogroman – do Lige šampiona ostaje još samo jedan korak. Milojević nije želeo da rizikuje da se bilo ko iz startne postave povredi. Pametni se uče na svojim greškama, pametni i iskusni se uče i na tuđim.
Milan Živadinović, legenda srpskog fudbala, je davno rekao da je 2:0 najopasniji rezultat, a upravo tolika je prednost našeg šampiona uoči revanša sa Lehom. Davne 1989. godine u Kelnu sam bio svedok kako je „prosuta“ prednost od dva gola prednosti.
U prvom meču trećeg kola Kupa UEFA crveno-beli su pobedili Keln sa 2:0 (moglo je i ubedljivije), činilo se da će tim u kom su igrali Stojković, Savićević, Prosinečki, Pančev, Mrkela… bez većih poteškoća izboriti povoljan rezultat i „prezimiti“ u Evropi.
Nažalost, nisu to mislili samo navijači, u to su bili „sigurni“ i fudbaleri i rukovodstvo kluba i zbog te, slobodno mogu da kažem oholosti, plaćen je ceh. Rukovodstvo crveno-belih je toliko samouvereno prišlo ovom meču da je umesto da se odsedne u nekom hotelu na periferiji izabran hotel u centru grada i dozvoljeno je da u goste fudbalerima dolazi ne samo rodbina već i navijači koji su hteli da se „ogrebu“ za kartu, popiju piće sa svojim idolima, ili makar da se sa njima slikaju, a „izlet“ u Keln Vladimir Cvetković i Dragan DŽajić su iskoristili i da prodaju u tom trenutku najboljeg igrača Dragana Stojkovića (naravno Piksi je na toj utakmici bio „nevidljiv“).
Dragoslav Šekularac, koji je ionako imao „kratak fitilj“, iziritiran svim dešavanjima i epilogom (Keln je pobedio sa 3:0) potukao se sa redarom i žestoko kažnjen od UEFA (suspendovan na tri meseca).
Poučen tim iskustvom iz Kelna Ljupko Petrović je sledeće godine u Bariju od Džajića i Cvetkovića tražio potpunu izolaciju – sa fudbalerima u kontakt nisu mogli da stupe ni žene, mame, tate, novinari… i rezultat nije izostao. Uči se i na tuđim greškama.
Živa Vekecki (Izvor: Danas.rs)
