Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. (Zakon o državljanstvu Republike Srbije, član 23)

Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. (Ustav Republike Srbije: zaštita državljana i Srba u inostranstvu, član 13)

Zašto, uprkos ovim ustavnim i zakonskim odredbama, samo dvadesetak hiljada Srba (Dodik je u decembru 2023, tvrdio: samo 13.000 od milion i nešto!) koji žive u Republici Srpskoj, osim BH, ima i državljanstvo Srbije, odgovor smo dobili na Sretenjskom kontramitingu Srpske napredne stranke u Sremskoj Mitrovici?

Jeste da se, uoči prošlogodišnjeg Svesrpskog sabora, popečitelj unutrašnjih dela Dačić pohvalio da je čak 590.988 ljudi koji su imali državljanstvo BiH dobilo (i) državljanstvo Srbije. Ali, kad malo začeprkate po popečiteljevom obrazloženju, vidite da je u periodu od 1997. do 2023. godine bilo 230.000 takvih slučajeva, od 2003. do 2013. još 186.000, a od 2014. do 2024. oko 170.000, što navodi na zaključak da je ovde, uglavnom, reč o ljudima koji su se, u vreme ratnih dešavanja i posle toga, iselili u Srbiju ili su u njoj živeli i pre raspada SFRJ, kada je bilo važno samo jugoslovensko, a ne republičko, srpsko ili bosanskohercegovačko, državljanstvo.

Baš zato i jeste pomenuti  Mali Hijavata iz Banjaluke više puta tražio od Velikog Poglavice sveg srpskog plemena da svi građani Srpske, baš kao cela hrvatska dijaspora državljanstvo Hrvatske ili mađarska Mađarske – “automatski dobijaju državljanstvo Srbije, a ne kao što je sada, uz komplikovane procedure”.

Što se, do dana današnjeg, za 13 godina vladavine “najvećeg Srbina u istoriji srpstva”, nije dogodilo.

A što znači da onaj član Ustava broj 23 baš i ne “radi” kako je propisano, već državljanstvo Srbije Srbin izvan Srbije može da dobije, ali pod dodatnim, specijalnim, “naprednim” uslovima, garancijama i zaslugama.

Partijskim kontramitingom Es-en-esa u rimskom Sirmijumu dominirao je transparent: “Vučiću, oče naše nacije”. Pa se setih prvog “Oca nacije”, pisca Dobrice Ćosića koji je, kao bivši komunista i doživotni nacional-levičar, priznao da “njegovima” (partizanima), na početku rata, “prioritet i nije bio rat s Nemcima, već ganjanje sa četnicima”.

Jednako kao ovaj danas koji nikako ne može definitivno da se odluči koji bi to pre strani neprijatelj – oli Ameri oli EU oli Rusi – da “sruši njega, tj. Srbiju, jer je on Srbija”, ne priznaje da mu je, uistinu, prioritet svih prioriteta proganjanje srpske mladosti i da bi “najvoleo” da mu unutrašnjopolitički protivnik bude nejaka politička opozicija, jer bi sa njom lako, a sa ovim studentima ne zna kako.

Zbog čega je blagoizvoleo da, kao, braneći srpstvo, Srbiju i Srpsku, izmišljajući da navodno postoji nekakva moćna unutrašnja sila koja bi da Vojvodinu otcepi od Srbije – izvede Srbe, one s leve obale Drine, protiv Srba iz Srbije.

Ko nas je kleo, nije dangubio!

Doveo je građane Republike Srpske na partijski miting svoje stranke u odumiranju i „Pokreta za blanko podršku AV-u za bilo šta o bilo čemu, makar i protivustavno, da on odluči“ –  da bi ih predstavio i postavio kao pretorijansku gardu, ispred i oko sebe, koja će, ne Srbiju nego njega lično, na Dan državnosti Srbije, „braniti“ od Šumadije, od Kragujevca, od Novog Sada, Niša i Beograda!?

Slagao je sve njih da studenti hoće da sruše Srbiju.

Zaplašio je Poglavica Srbije i vascelog srpstva, uz nesebičnu pomoć Malog Hijavate iz Banjaluke, građane Republike Srpske bezočnom laži da bi, svaka druga vlast u Srbiji osim njegove naprednjačke, ne samo pustila Srpsku niz vodu, nego bi još i potpomogla zatiranju srpstva preko Drine.

A Mali Hijavata, umesto da se izvini za protivzakonito učešće (i manipulaciju najiskrenijim nacionalnim osećanjima Srbe iz Srpske) u izbornom inženjeringu na strani Vučićevog režima, na prethodnoj lakrdiji od lokalnih izbora u Srbiji, ide i korak dalje. On je otišao toliko daleko da je, kao nekakav samozvani vrhovni arbitar rodoljublja, besprizorno imputirao svima onima koji ne aplaudiraju Poglavici (ili njemu samom) da, zapravo, ruše Srbiju i Srpsku.

„Ne podnosim čak ni njihovo pravo da drugačije misle. Ne želim da gledam bilo koga ko urušava Srbiju. Ne volim nikog od njih. Ne podnosim čak ni njihovo pravo da drukčije misle ako ne vole Srbiju i žive ovdje…“, izdeklamovao je, u jednom dahu, Mali Hijavata dopumpani Poglavičin „message box“.

Šta li bi danas, kada bi mogli, na sve to rekli, Milošević ili Đinđić ili, kada bi hteli, Koštunica i Tadić, dakle, svi oni ljudi sa kojima je Mali Hijavata, kao sa predstavnicima Srbije, sarađivao, a sa nekim od njih čak i prijateljovao i strančario?

Vladajuće stranke iz Srpske, ali i dobar deo tamošnje opozicije, svih ovih 13 godina „poglavicovanja“, baš napadno bučno, uz prst u oko ovdašnjoj kritičkoj javnosti i opoziciji, ne samo rečju nego i delom (stranački lideri iz Srpske protivzakonito, pa još i transparentno, glasaju za SNS na lokalnim izborima u Srbiji) podržavaju sadašnji režim u Srbiji, ali je najsramnije to što zvanična Banjaluka danas šalje poruku da je sva mladost koja je ustala u zaštitu Ustava i zakona, prava i pravde u Srbiji – „antisrpska“?!

Oni koji i dalje veruju da, negde u potaji, Poglavica i Mali Hijavata „kroje svesrpsku strategiju i viziju“ i planiraju nešto veeeliko, sveeesrpsko, neka se prisete kako zvanični Beograd tituliše i tretira onog Nemca koga Banjaluka ne priznaje za tzv. visokog predstavnika.

Ili, neka se sete kako je prošloga leta, onoga dana kada je Skupština Srpske na dnevnom redu imala zakazanu raspravu o predlogu platforme za razdruživanje u BiH, sa francuskog aerodroma „Tesla“ u Surčinu u Mahovljane, sa sve fermanom i svilen gajtanom za Malog Hijavatu, doletela Poglavičina Tajnica AB i – rasprave o razdruživanju, evo do dana današnjeg, nije bilo.

Juče su Poglavica i Mali Hijavata bili kod Atile Biča Božijeg na randevuu. Kad su već tamo, mogli su, kad već neće od Kroata, da od Ugara prepišu „recept“ za efikasno ostvarivanje prava srpskog naroda u dijaspori: ekspresno automatsko državljanstvo matične države, biračko pravo na parlamentarnim (i predsedničkim), naravno, ne i na lokalnim izborima u matici, ali i konstituisanje izborne jedinice samo za dijasporu koja će imati direktnu prohodnost i zagarantovanih nekoliko poslaničkih mesta iz rasejanja u srpskom parlamentu.

Kad toliko voli Srbe izvan Srbije, zašto Poglavica, za ovih 13 godina samovlasti, nije obezbedio ne samo pasivno (da ih koristi kao biračko telo), nego i aktivno biračko pravo za srpsko rasejanje, kao što su to uradile Mađarska ili Hrvatska za svoju dijasporu?

Cvijetin Milivojević

Umesto toga, beogradske vlasti su zloupotrebljavale srpski patriotizam tako što su davanje državljanstva Srbima izvan Srbije ucenjivali obavezom tih novoupisanih državljana da se svojoj matici (čitaj: Poglavici) revanširaju tako što će, čak i na lokalnim izborima (kao da je fizički moguće da istovremeno imate dva stalna boravišta!), glasati za stranku na vlasti, a kad je stani – pa’ni, kao ovaj miting „za spas Vojvodine“, dođu i zdušno negoduju protiv „one druge“, a u stvari većinske Srbije koja tri meseca traži pravo i pravdu.

Ali, upravo to Svevladar srpski neće, jer bi time izgubio ključni „argument pritiska“ u kupovini srpskog glasačkog tela iz BiH, Hrvatske i Crne Gore, kao i posredni uticaj na milione građana Srbije koji su nekim kolenom poreklom s one strane Drine, Save i Dunava.

Više Poglavica voli lažnu brigu za Srbe izvan Srbije i plašenje mečke rešetom, tj. onima koji, kad bi nekim slučajem došli na vlast u Srbiji, „sto posto izdali“ Srbe iz okruženja.  

Kao da neko iz samog vrha režima u odumiranju želi da, kao poslednju liniju vlastite odbrane, sadistički kreira odijum Srba Srbijanaca prema Srbima izvan Srbije i obrnuto.

Hoće li poglavici Lavu Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) i Malom Hijavati – što upita Nebojša Romčević – „uspeti ono što nijednom okupatoru nije uspelo: da Drinu pretvore u neprelaznu granicu unutar jednog naroda“?

Cvijetin Milivojević