Ustani Srbijo 
Povodom imena koja se nalaze na tzv. još neobjavljenoj „studentskoj listi“, Dragan Đilas, predsednik SSP-a, rekao je nedavno da je „važno da znamo stavove svih ljudi koji će ući u politiku i da građani na osnovu toga mogu da glasaju“. Drugim rečima, bitno je da se svi kandidati za poslanike sa te liste odrede po (geo)politički bitnim pitanjima.
Potpuno se u vezi sa tim slažem sa liderom Stranke slobode i pravde. Njemu je, ako sam dobro shvatio, problem što neki od ljudi sa pomenute liste uvažavaju Radovana Karadžića ili hvale ruske specijalne službe. Legitimno! Neka ne glasa za tu listu, odnosno sa svojom partijom nema razloga da je podrži, ako su takvi kandidati za poslanike na njoj, po njegovom mišljenju, u značajnijoj meri zastupljeni. Meni, opet, to bi bio razlog da je podržim.
S druge strane ako na tzv. „studentskoj listi“ bude iole više onih koji misle slično kao naši prozapadni opozicioni političari – prihvataju Francusko-nemački plan o faktičkom priznavanju Kosova ili hašku laž o „srebreničkom genocidu“, te zagovaraju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji – tu listu ne da ne bih podržao, već bi protiv nje otvoreno i aktivno istupio. To što je Vučić veleizdajnik za mene je razlog da se borim protiv njega, a ne da podržim slične njemu, ali još neistrošene. Oni mogu da budu ako ne još opasniji od njega (jer njegova politička pokvarenost je fascinantna), onda bar jednako loši za Srbiju i sprske interese van nje pošto su obavijeni nadom građana da su bolji od Vučića.
Od kada su otpočela studentska talasanja, nedvosmisleno ih podržavam, te smatram da su uzdrmala režim više nego bilo šta pre njih. Narod je izgubio veru u opoziciju jer smatra da šuruje sa Vučićem, da onaj njen deo koji je pre njega bio na vlasti i nije bitno bolji od sadašnjeg srpskog spin diktatora, te da je loše što sa njim neretko deli antisrpske, neodmereno prozapadne poglede na (geo)politiku. Studenti su zato dočekani kao nova nada. Većinska Srbija očito želi promene ali dugo je smatrala da niko ka njima ne može da usmeri društveno-politike procese.
Koliko studentski pokret stvarno dubinski može da preobrazi Srbiju, to stvarno ne znam, ali verujem da je u stanju da erozivno deluje protiv Vučića i odškrine vrata pomena. A kada se njega rešimo otvara se prostor makar za mnogo normalniju političku bitku, a u njoj, logično je – ako ne dopustimo da sadašnja previranja budu iskorišćena za uspostavljanje novog modela prozapadnog autoritarizma – da u prvi plan dođu zagovornici nacionalnog kursa.
Sva istraživanja ukazuju da ogromna većina Srba ne prihvata odricanje od Kosova i Metohije, te nije spremna da pristane na legalizaciju otmice te naše pokrajine radi članstva u EU. Ništa manji deo našeg naroda nije protiv ulaska u NATO; podržava Republiku Srpsku šta god mislio o Dodiku; ima simpatija prema Rusiji slagao se ili ne sa Putinovom unutrašnjom politikom, jer shvata da je Moskva izašla na crtu evroatlantskim centrima moći koji su nam naneli mnogo zla (uništavanje Republike Sprske Krajine; okupacija trećine Republike Srpske i onemogućavanje legalnog prava na samoopredeljenje tamošnjeg srpskog naroda; podržavanje montenegrinskog neoustaštva te negiranja srpskog karaktera Crne Gore; agresija na Srbiju i okupacija Kosova, pa onda stvaranje albanske marionetske tvorevine na tom delu naše zemlje).
Ako u Srbiju stvarno dođe demokratija, biće nemoguće da u zemlji gde preovlađuju takvi stavovi, državna politika u mnogome bude suprotna njima (a takva je ne samo linija kojom SNS režim vodi našu zemlju, već ne zaboravimo to i ono što su „žuti“ radili pre njega, setimo se samo dovođenja EULEKS-a i tako prepuštanja Albancima 90 posto Kosova i Metohije 2008, te približavanje NATO od te do 2012. godine).
Da bi se demokratizacija Srbije desila, da nam ponovo ne uvale NATO trojanske konje umesto prave nacionalne i političke slobode – iz suprotnih razloga od Đilasa (uz uvažavanje njegovog i bilo čijeg prava da misli i govori drugačije od mene) – podržavam ono što je rekao. Neprihvatljivo je da se mistifikuje tzv. „studentska lista“, već je važno da sagledamo ko su ljudi na njoj i kakve (geo)političke ideje zastupaju. Dosta je bilo varanja Srbije, vreme je da ona čuje istinu i opredeli se po sopstvenoj volji.
Valjda se ne borimo protiv Vučića da bi se obmanjivanje našeg naroda nastavilo. Uveren sam da i većina studenata, unutar plenuma i van njih, isto tako misli, samo je bitno da ih razni „dušebrižnici“ ne obmanu i onda uz pomoć studentskog pozitivnog imidža to pokušaju da učine sa ostatkom Srbije, kako bi evroatlantska okupacija naše zemlje bila produžena i produbljena!
Dragomir Anđelković
