Bivši diplomata Nebojša Vujović izjavio je danas da će Zakonom o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana koji je usvojen u Predstavničkom domu kongresa Sjedinjenih Američkih Država (SAD), američki predsednik Donald Tramp dobiti pravni osnov za kažnjavanje srpskih političara i biznismena koji ugrožavaju vladavinu prava i koji su umešani u koruptivne radnje.

Vujović je kazao da taj zakon sadrži „kristalno jasno upozorenje i opasnost“ da bi Vučićevo „zahvatanje“ ka Moskvi i Pekingu uvuklo njega i saradnike u „začarani krug sankcija iz kojih je izlaz gotovo nemoguć“. „Milorad Dodik se izvukao do pojasa jer je imao šta da ponudi – očuvanje američkog dejtonskog sporazuma, ali šta može Vučić da ponudi. On je svog ‘američkog keca iz rukava’ odavno izgubio. Samouverenost skupo košta posebno kada se radi o ovakvoj američkoj administraciji. Vučić je višekratno izneverio očekivanja Trampa i logično se nalazi tamo gde ga je njegova politička priroda vukla. Stvari u Americi dobijaju na anti-Vučić dinamici. Tramp sada ima ozbiljan pravni osnov novim zakonom za kažnjavanje“, rekao je.

Vujović je dodao da zabrana uvoza guma za kamione iz zrenjaniske fabrike „Linglong“ u SAD zbog prinudnog rada, „posle već uvedenih carina od 35 procenata govori da Trampova administracija zateže omču oko Vučića“. „Opasnost od novog Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana ozbiljno vreba i dekompenzuje Vučićev režim. Vučić sada pipa po mraku tražeći izlaz. Ali, mrak nije dobar saveznik, najčešće dovodi do novih povreda i samoranjavanja. Najveća greška bi bila da zahvati ka despotiji rusko-kineskog tipa, što je jednostavno neodrživo“, ocenio je Vujović.

Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana je usvojen u Predstavničkom domu Američkog kongresa prošle srede i u njemu se navodi da je u Srbiji „stanje demokratije zabrinjavajuće“, a uslovi za održavanje izbora „nepravedni“. Ovaj propis je deo šireg Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti za 2026. i za njega je glasalo ukupno 312 predstavnika (197 republikanaca i 115 demokrata), dok je protiv bilo 112.

Zakon ne samo što politički ocenjuje stanje u regionu, već i precizno definiše obaveze američke izvršne vlasti prema državama Zapadnog Balkana. Od svih zemalja regiona, jedino se Srbija eksplicitno spominje.

U nalazima Kongresa kaže se da „parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i događaji koji su usledili izazivaju duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije u Srbiji“. Za ovu ocenu, SAD se pozivaju na konačni izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava. Zemlje Zapadnog Balkana definišu se kao „ključne za mir, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta“. Kao jedna od pretnji tome, istaknuta je korupcija, „uključujući i među ključnim političkim liderima“, kao i „kampanje dezinformacija“ za koje se kaže da „potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora“. Za korupciju se kaže da i dalje opterećuje Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona.

Predviđeno je da predsednik SAD uvede sankcije „najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona“, protiv svakog stranog lica za koje se utvrdi da je „uključeno ili je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom“. Sankcije su takođe predviđene za lica iz politike koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu. Sankcije mogu da se uvedu i protiv osoba koje podrivaju demokratske procese ili institucije, kao i zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Sankcije mogu da uključe blokadu imovine i ukidanje viza.

Izvor: Beta