U devet opština u Srbiji biće održani lokalni izbori 29. marta, do kraja godine očekuju se parlamentarni, možda i predsednički, a kampanja Srpske napredne stranke i njenog neformalnog lidera Aleksandra Vučića u punom je jeku. Sada je ponovo osim međunarodne izložbe Ekspo, koja je u fokusu vlasti bar godinu dana, i asfaltiranje puteva. Tako su potpisani ugovori o podizanju dva kredita u iznosu od ukupno 350 miliona evra za rekonstrukciju lokalnih puteva „širom Srbije“, dok će kompletna investicija iznositi blizu 600 miliona evra. Radovi bi trebalo da budu okončani tek 2030. godine.

Vlast SNS i njenih koalicionih partnera polako se priprema za izbore i vraća se starom oprobanom receptu privlačenja ili zadržavanja birača. Tako je odlučila da u izbornoj godini rekonstruiše lokalne puteve.

Sudeći po zakonima koji su ušli u skupštinsku proceduru, potpisana su dva ugovora, jedan koji se odnosi na „održivo unapređenje putne mreže“ sa Evropskom investicionom bankom, a drugi za rehabilitaciju lokalnih puteva i to sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Potpisnik u ime Republike Srbije na oba dokumenta je Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija.

200 miliona evra za puteve u slabo razvijenim opštinama

Sa Bankom za razvoj Saveta Evrope potpisan je okvirni sporazum vredan 200 miliona evra. Ovaj dokument se odnosi na rehabilitaciju lokalnih puteva širom zemlje u slabije razvijenim opštinama. O kojim je konkretno opštinama reč u ugovoru se ne pominje.

Ukupna procenjena vrednost tog projekta iznosi 286 miliona evra, s tim što će iznos od 86 miliona evra, obezbediti Vlada Republike Srbije. Kredit može biti otplaćivan do 20 godina, uz grejs period do pet godina. Kako se navodi, radovi će trajati od 2026. do 2029. godine, a datum završetka projekta je 30. jun 2030. godine. Zajam bi trebalo da bude isplaćen u dve tranše.

Kako se navodi, radovi će obuhvatati sanaciju i zamenu dotrajalih kolovoza, proširenje saobraćajnica, unapređenje sistema odvodnjavanja, kao i izgradnju i obnovu trotoara, biciklističkih staza i elemenata pristupačnosti.

150 miliona evra za rehabilitaciju 540 kilometara puteva

Sa Evropskom investicionom bankom ugovoren je zajam od 150 miliona evra. Projekat je, kako se navodi, osmišljen da podrži investicioni program Javnog preduzeća „Putevi Srbije” od 2025. godine do 2030. godine, koji ima za cilj rehabilitaciju i povećanje otpornosti nacionalnih i lokalnih putnih deonica u Srbiji.

Ovim projektom biće obuhvaćeni lokalni i nacionalni putevi u procenjenoj dužini od oko 540 km. Poseban fokus je stavljen na klimatsku otpornost i bezbednost saobraćaja. Rok otplate je 15 godina, uključujući pet godina grejs perioda.

Navodi se da će se program sprovoditi pet godina, a očekuje se da bude završen 31. decembra 2030. godine. Vrednost celokupnog projekta je 300 miliona evra, a polovina novca biće obezbeđena iz drugih izvora finansiranja.

Sredstva će biti isplaćena u 15 tranši. Prva će iznositi dva miliona evra, dok će svaka naredna biti u iznosu od 10 miliona evra. Oba sporazuma stupiće na snagu nakon potvrđivanja u Narodnoj skupštini.

Ovo ne bi bilo ništa čudno, da asfaltiranje puteva po Srbiji nije postalo svojevrsni „izborni adut“ vlasti. Simptomatično je kako pred gotovo svake izbore, oni upravo o ovome govore, te se odjednom funkcioneri i ekipe radnika za izvođenje radova odjednom stvore u mestima gde se u tom trenutku glasa.

Pred izbore gotovo uvek i bez izuzetka obećavaju asfavaltiranje

U vreme predizborne kampanje u Mionici, Sečnju i Negotinu, u periodu od 1. septembra do 1. novembra, JP “Putevi Srbije” su izveli radove na asfaltiranju u vrednosti od 1,4 milijarde dinara. U svim ostalim opštinama u Srbiji zajedno, vrednost radova u tom periodu iznosu svega 469 miliona. Ovo su rezultati analize koju je sprovela “Transparentnost Srbija”, a koji prema rečima njihovog programskog direktora Nemanje Nenadića ukazuju na to da se javna preduzeća zloupotrebljavaju za izbornu kampanju Srpske napredne stranke.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je tada da je jasno da se ovde radi o zloupotrebi. Ova vrsta zloupotrebe je, kako tvrdi, naročito vidljiva u doba kad se izbori održavaju izolovano, samo u nekim opštinama.

Slična priča je bila i u opštini Kosjerić. Naprednjaci su odlučili da državnim novcem presvuku sve seoske puteve u okolini Kosjerića. Reč je o dužini od oko 100 km, a sve je presvučeno mesec dana pre lokalnih izbora. Međutim, „predizborni“ asfalt je ubrzo počeo da se kruni, te je vrlo brzo pokazano da je urađen veoma nekvalitetno.

Poznat je i slučaj iz 2020. godine koji se dogodio iz sela Kukulovce, nadomak Leskovca. Nakon najave meštana da neće izaći na birališta 2020. godine zbog neispunjenih izbornih obećanja, u to selo već sutradan došao je direktor JP Putevi Srbije Zoran Drobnjak i obećao da će u kratkom roku ulice biti asfaltirane. Međutim, na snimku sa tog skupa jasno se čuje kako Drobnjak nakon toga traži od meštana da „sad izađu na glasanje“.

Dugovi od 200 miliona evra

Portal Nova.rs je u avgustu prošle godine pisao da se državno preduzeće “Putevi Srbije”, kojim već 13 godina upravlja Zoran Drobnjak, nalazi u užasnoj finansijskoj situaciji. Ovo je jedno od najvećih srpskih javnih preduzeća, koje je, kako je tada objavljeno, dugovalo neverovatnih 200 miliona evra, a gubitak na kraju 2024. godine, u odnosu na 2023., povećan je za čak 68 odsto.

JP “Putevi Srbije” našlo se tada u centru pažnje Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) upravo zbog velikih finansijskih problema i nagomilanih dugovanja koja su dostigla nivo značajnog fiskalnog rizika za državu. Uprkos cenama putarina koje su prošle godine naglo skočile, a prihod od istih ide upravo u kasu koju kontorliše Zoran Drobnjak, gubici su i dalje alarmantni.

Naime, pre samo šest godina JP “Putevi Srbije” bili su u plusu, da bi od 2021. krenuo nezaustavljivi sunovrat, koji je posledica naglog pada poslovanja, sa paralelnim porastom dugovanja, iako režimski ljudi, pre svega predsednik države, uporno, kao najveće adute, već godinama izdvajaju izgradnju puteva širom zemlje. Međutim, ta njihova pompezna izgradnja košta očigledno daleko više nego što su građani obavešteni.

Izvor: Nova.rs