Studentskom promajom do promena

Srbi su jedan od retkih naroda koji se otvoreno plaši promaje. I naravno promena. Ne zna se čega više. Zapravo bez istinske promaje nema ni pravih promena. Zašto je to tako, teško je objasniti bilo kome ko sebe smatra iole normalnim. Možda zato što promaja ne bira. Zna da udari na sve slojeve društva i ishod može biti različit u zavisnosti od količine same promaje.

U svakom slučaju, potreba za promajom, za stvarnim provetravanjem uvek je postojala, ali su se ljudi zbog mogućih posledica nekako uvek odlučivali za učmalost, poznate i prepoznatljive mirise koji vrlo brzo prerastu u smrad. Idući logikom od smrada niko još nije umro, ali od posledica promaje jeste, kao društvo smo se skroz učaurili i dozvolili da različiti smradovi toliko ovladaju da su preuzeli rukovođenje državom. I deluje da nikome to ne smeta. Ni takva vlast, ni ovakva opozicija. Kolaboracija je postala sinonim za patriotizam, a ropska poslušnost i slugeranjstvo preporuka za bolji život.

Iznenadno studentsko buđenje usred zime otvara mogućnost da do toliko potrebnog provetravanja društva konačno i dođe. Vučić je prvi put ozbiljno uzdrman i nema odgovor na ono što rade studenti i sve svoje karte kao i uvek baca na opoziciju, njihovu alavost, podeljenost, nesposobnost i neznanje. To čak ni ne krije. Studenti su za dve nedelje učinili više na demaskiranju režima nego opozicija za 12 godina. I samo nek im se ne mešaju. Nek ne kvare i ne pokušavaju da se ogrebu o ono što trenutno čine studenti. A ne bi im bilo prvi put da fokus javnosti usmere ka sebi i svojim aktivnostima, na štetu naroda i u korist Vučića. Srećom studenti uspešno za sada odolevaju pokušajima ubacivanja raznih advertajzing „stručnjaka“ iz vlasti i opozicije koji na sve načine pokušavaju da se ukrcaju u njihov voz ne bi li ga zaustavili. I obesmislili što više.

U konkurenciji najblaže rečeno nepodnošljive Vučićeve vlasti najveći deo opozicije je uspeo da postane neprihvatljiv za većinu naroda koji želi da vidi leđa ovom režimu. Za to je potreban ozbiljan talenat. Nesvakidašnji.

I onda se svako normalan pita, zar toliko nisu u stanju da sagledaju sopstvenu odgovornost za ono što se događa. Zar ne vide da se svi od njih na različite načine ograđuju, jer im prepoznaju rukopis. Kad će, ako neće sad, da odu u drugi plan, i da sve svoje resurse koji nisu zanemarljivi usmere da pomognu studentima i njihovoj rešenosti da istraju.

Gde su vajni akademici, tužioci i mnogi drugi koji špartaju po opozicionim medijima umesto da u svojim sredinama dižu pobunu i samo slede ono što su studenti započeli. Šta je sa Crkvom i vladikama koje bar deklarativno nisu naklonjene Vučićevom režimu? Zašto oni ne dižu glas pobune ili im je sasvim u redu što je Vučić od SPC napravio istureno odeljenje SNS. Isto važi za policiju, oficire Vojske Srbije, lekare, radnike, sindikate, nastavnike srednjih i osnovnih škola za koje nema para, ni razumevanja, zaposlene u javnim preduzećima koji nisu kupili diplome i koje naprednjaci nisu zaposlili da skupljaju kapilarne glasove… Vreme je da se svi oglase. Da se čuje njihov krik. Samo tako može doći do ozbiljne promaje koja će oduvati ovu vlast i sve one koji su joj na različite načine pomagali da opstane.

Nije tajna da se Vučić sav naduo od nedužno prolivene krvi svojih sunarodnika i da onako prejeden od silne vlasti i moći nekontrolisano podriguje i povraća po svima. U njegovim svakodnevnim nastupima vidljivo je da je skroz pobeoutio od količine pljačke koju on i njegovi čauši sprovode. S druge strane je uplašen ko mali miš za sopstvenu sudbinu, jer jako dobro zna koliku je izdaju počinio i da za to ne može tek tako da se izvuče. Zato stalno sebe hrabri izjavama kako neće nigde pobeći, a već je razradio sve varijante kako da prvim avionom, makar i onim za zaprašivanje komaraca, to učini.

Do juče su on i njegovi tvrdili da nije bilo nikakve rekonstrukcije. Sad nudi studentima pod obrazloženjem ispunjenja zahteva nekakve probrane papire i dokumente o rekonstrukciji železničke stanice koje po njima nije ni bilo. Kako verovati osobi koja dva puta zine, a tri puta slaže. Sama činjenica da je rekonstrukcija stanice koštala 65 miliona evra najbolje govori s kim imamo posla i koje su razmere pljačke koju sprovode Vučić i ekipa.  

Nadstrešica i ubistvo 15 nedužnih ljudi su najbolji primer poslovanja, pljačke i ideologije Vučićevog režima. Oni iako pokušavaju da skinu sa sebe bilo kakvu odgovornost, to im ne uspeva, jer jako dobro znaju da su neposredno odgovorni. I tu razni medijski trikovi i spinovi ne pomažu, kao ni angažovanje stranačkih batinaša.

Odavno tvrdim da naš glavni problem nisu ljudi koji za jednu crvenu ili kilo brašna i dve paštete sa Vučićevim likom glasaju ili rade šta im se naredi. Naš najveći problem su oni koji za mnogo crvenih glume opoziciju, oni koji su večni imaoci tuđeg mišljenja i korumpirana samoproklamovana elita jednog raspadnutog društva koja nam određuje pravila i drži predavanja.

Lažni patrioti i lažni građanisti su u potpunosti uništili ovu državu. Vladaju ovom zemljom i bogate se na nesreći naroda koji nema dovoljno svesti da ih raskrinka, iako ih prepoznaje svakog dana. Vučić jako dobro anticipira tu situaciju, podstiče je i zato nesmetano vlada već više od 12 godina, vešto prilagođavajući se, čas lažnim patriotima, čas lažnim građanistima. A u lažima koje proizvodi jedino može da dominira.

Zato je Srbiji pod hitno potrebna velika promaja. Ozbiljno provetravanje na političkoj i društvenoj sceni. Bez toga neće biti nikakvih promena. Udavićemo se u sopstvenim strahovima. U ćutanju će nam proći život sa smradovima koje objektivno ne zaslužujemo. Dovoljna je samo spremnost na promaju. Studentska pobuna uliva nadu. Ujedno budi i zebnju da li će istrajati. Kakve god da budu posledice u ovim zimskim danima, ona može najviše pomoći, ako ništa drugo, bar da se osećamo prijatnije. Da ponovo počnemo da verujemo da smo ljudi. Da konačno dišemo slobodno. Sve drugo odneće promaja.

Sa studentskom promajom do promena. Da konačno počnemo. Možda se i drugima dopadne, pa se priključe. Ko zna.

Srđan Škoro