Statički proračun i analiza opterećenja nadstrešnice – nisu urađeni!

Dokument Saobraćajnog instituta CIP, do sada skrivan od očiju javnosti, pokazuje da prilikom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu nisu urađeni analiza opterećenja nadstrešnice niti statički proračun.

Prilikom urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu smrtno je stradalo 15 osoba među kojima i dvoje male dece, dok se dvoje teško povređenih još uvek bore za život. Uprkos tome što već tri nedelje taj događaj zaokuplja pažnju čitave Srbije, režim se maksimalno potrudio da od očiju javnosti sakrije sva planska dokumenta i ugovore koji se na rekonstrukciju odnose, očigledno u cilju prikrivanja razloga urušavanja nadstrešnice i krivaca za to.

Iz Projekta rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje železničke stanice, koji se prvi pojavio, saznali smo da je planirano da se “Nadstrešnica iznad glavnog ulaza sanira i delimično zatvori kaljenim laminiranim staklom u aluminijumskoj potkonstrukciji sa gornje strane”. Takođe, predviđeno je donja strana nadstrešnice bude obložena cementnim pločama za spoljnu upotrebu kao i da bude postavljeno dekorativno osvetljenje.

Izvod iz projekta rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje železničke stanice u Novom Sadu.

Imajući u vidu činjenicu da je Projektom predviđeno dodavanje novih konstruktivnih elementa na nadstrešnicu čime se neizostavno povećava njena težina, bilo je za očekivati da će glavni projektant Slobodan Naumović izvršiti analizu opterećenja i statički proračun, odnosno da će u skladu sa pravilima struke izvršiti procenu uticaja novih konstruktivnih elemenata na stabilnost objekta i same nadstrešnice.

Međutim, statički proračun nije urađen niti je to zahtevala firma CESTRA, odnosno odgovorna licaza  tehničku kontrolu projekta Dragan Milić i Jasna Stojiljković Milić. Kako iz novootkrivenog dokumenta saznajemo, analiza opterećenja i statički proračun odnosili su se samo na fasadni zid na kome je došlo do rekonstrukcije čeličnih horizontalnih nosača staklene fasade, odnosno do potpune promene nosača i stakala, kao i na novu galeriju koja je dograđena unutar stanične zgrade.

Izgled unutrašnjosti stanice pre rekonstrukcije.

Moram napomenuti, da stručna lica sa kojima sam razgovarao, nakon što sam im dostavio dokument koji vam predstavljam, odgovorno tvrde da težina kaljenog stakla i aluminijumske potkonstrukcije ne prelazi 30 kilograma po metru kvadratnom, te da je navedena težina zanemarljiva u odnosu na ukupnu težinu betonske nadstrešnice i vertikalnih čeličnih šipki koje su stajale punih 60 godina do naprednjačke rekonstrukcije.

Struka dakle, i dalje tvrdi da do pada nadstrešnice nije došlo usled preopterećenja nadstrešnice kao i da bi u slučaju da je preopterećenja bilo, došlo do pucanja i otpadanja delova betonske konstrukcije i testerastog krova. U takvom razvoju događaja, ni pod kojim uslovima, ne bi bilo moguće da celokupna nadstrešnica padne u jednom trenutku i usmrti veliki broj ljudi kako se to na žalost odigralo u Novom Sadu.

Razlog pada nadstrešnice i smrti 15 osoba je uklanjanje kotvi sa krova koje su držale vertikalne šipke o koje je bila okačena nadstrešnica. To je ne samo ono što tvrde stručnjaci već i jedino logičko i zdravorazumsko objašnjenje zašto je urušavanje nadstrešnice bilo trenutno, zašto na krovu i krovnim gredama nema apsolutno nikakvih oštećenja, ali i, zašto su vrhovi čeličnih šipki odsečeni i odneti na nepoznatu lokaciju dok sve žrtve još uvek nisu bile izvađene ispod ruševina.

Kotve koje su bezbedno držale nadstrešnicu punih 60 godine, uklonjene su tokom rekonstrukcije.

Zašto vam ovo pišem?

Ako se vratimo tri nedelje u nazad, setićemo se da su predstavnici režima, čak pre nego što su saopštili da je nadstrešnica usmrtila dvocifren broj osoba, krenuli da šire laž da nadstrešnica nije rekonstruisana. To su najpre saopštile železnice Srbije a potom ponovili Vesić i Vučić. Celokupna planska dokumentacija sistematski uklonjena je i sakrivena od očiju javnosti, iako uklanjanje dokumentacije i manipulisanje sa njom, nesumnjivo predstavlja krivično delo.

Drugo, ko ima interes da prikriva bilo koji dokument? Onaj ko je nevin i dobronameran svakako ne, a predstavnici režima su to ipak učinili sa najvećom hitnošću.

Fotografija urušene nadstrešnice pre dolaska hitnih službi!

Treće, krunsko pitanje je, da li nakon tri nedelje skrivanja i tri duge nedelje vremena da se neki inkriminišući segment projektne dokumentacije izbaci, doda ili promeni, možemo poverovati u istinitost i autentičnost bilo kog dokumenta koji na ovaj ili onaj način dospe u javnost?

Što se mene tiče, odgovor je APSOLUTNO NE!

Četvrto, koji način bi bio idealan za plasiranje u javnost jednog takvog dokumenta? Prepreden, zao i pokvaren čovek (kao znate već ko) mogao bi zaključiti da je idealno da to učini preko nekoga “sa druge strane”, da takav, frizirani dokument, podmetne nekome ko je u javnosti tražio i potencirao upravo odgovornost Aleksandra Vučića za ubistvo petnaest osoba u Novom Sadu. Na taj način, potencijalno falsifikovani dokument dobio bi dodatni “legitimitet”, jer Bože moj, obelodanjen je od strane protivnika režima, što eventualni pokušaj da njegova autentičnost bude dovedena u pitanje u javnosti ili kasnije tokom sudskog procesa, čini daleko težim.

Budućnost Srbije.

Imajući u vidu sve navedene činjenice, kristalno je jasno da su sva planska dokumenta, građevinski dnevnici i drugi ključni dokazi za utvrđivanje krivice svih aktera zločina u Novom Sadu, duge tri nedelje bili na raspolaganju upravo i isključivo istim tim akterima o čijoj krivici treba da svedoče.

Konačno, dokument Saobraćajnog instituta CIP pod nazivom “Analiza opterećenja i statički proračun” danas objavljujem u celosti kako bi stručna i celokupna javnost imala uvid u njega, ali, istovremeno, još jednom, najozbiljnije UPOZORAVAM da autentičnost ovoga ili bilo kog drugog dokumenta mora biti razmatrana sa posebnom skepsom i opreznošću.

Nemanja Šarović, predsednik Pokreta „Ljubav, vera, nada“