Predozirani lažima koje svakodnevno serviraju građanima Srbije, svesni da su opljačkali sopstveni narod kao niko pre njih na ovim prostorima i izdali sve što su mogli, počeli su da dobijaju signale da im je kraj jako blizu. Javni izliv krvi u mozak Vučićeve najodanije osobe za sve prljave poslove i to još na Pinku, samo potvrđuje kolika panika vlada u redovima SNS i da im i sama pomisao da će završiti u zatvoru udara na ono malo vijuga koje poseduju.

Šlog u SNS redovima je postao neka vrsta spasenja. Uvertira za buduće bekstvo. Ili bezuspešan pokušaj izazivanja empatije koja bi ako ništa drugo dovela do nešto blaže kazne. Dolazi polako vreme kad će Vučićeve kabadahije od naroda tražiti milost, ali milosti za njih neće biti. Odavno su prešli tu granicu i sad samo mogu čekati egzekuciju, od Boga ili naroda, svejedno.

Toliko su svojim kadrovima, bahatošću i neznanjem zagadili prostor Srbije da se taj nataloženi otpad više ne može reciklirati. Samo hitna opšta deratizacija i dezinfekcija imaju nekakvu šansu.

Ne postoji nijedan vladar u svetu koji toliko mrzi i ponižava sopstveni narod kao samoproglašeni predsednik Ćacilenda. Za njega je sve što vredi u ovoj državi proglašeno za zgubidane, teroriste, strane plaćenike, izdajnike, ustaše, blokadere i to oni, onako prestravljeni za svoju dalju sudbinu svakodnevno ponavljaju.

Valjda verujući da će tako postati hrabriji, a istovremeno uspeti da ubede i sebe i druge da su nezamenljivi. No, narod je progledao konačno i sve te njihove izgovorene laži više nemaju ono dejstvo koje su gotovo do juče proizvodili i od čega će se ova zemlja i narod i posle njihovog odlaska sa vlasti još dugo oporavljati.

Tokom direktnog prenosa šloga Darka Glišića verna Pinkova publika je najpre pomislila da imitira Anu Brnabić što nije ni malo jednostavno. Potom da se ošamutio od velike količine maligana lansiranih iz usta voditelja, ali po naglom prekidu emisije je ustanovljeno da je reč o teškom šlogu i da je Macutov ministar životno ugrožen. Ministar zdravlja je čak izjavio kako je na respiratoru, ali onda se pojavila slika gde ga Vučić drži za ruku, a on deluje kao da je prethodno bio kod frizera.

Očigledno je da je bilo sasvim dovoljno da ga Vučić pomiluje po glavi i još jednom pokaže svojim glasačima da i mrtve može da vaskrsava, poput dokazanih krivaca koje jednim potezom pera oslobodi. Usplahirenog Vesića nije posetio, makar zvanično, kako ovaj ne bi pomislio da je u pitanju poslednja pričest za žuti ološ koji mu je verno služio sve dok se jasno nije približio neizbežni škljoc lisicama. Vesić će ako treba i lični opis promeniti i Karleušu oženiti samo da izbegne zatvorsku ćeliju.

Goran Vesić

Od silnih masivnih državnih udara i brojnih izmišljenih atentata koje je Vučić preživeo, tek po neki šlog, Vesićeva iznenadna operacija pred hapšenje, zatvaranje Mone ili ručak kod Dragice i Tome, za njega su usputne stanice na putu do pakla.

U to ime može i sve nas jednom da pomiluje. Zna on gde i kako. A i s obzirom na iskazane sklonosti prijalo bi mu. Vučiću, pomiluj nas, i skloni se da te više ne gledamo i ne slušamo! Mučno je. Dojadio si i Bogu i narodu. Narod se oslobodio, a sloboda ne ume da čeka i prašta.

Srđan Škoro