Najveća kukavica, neradnik i izdajnik u novijoj srpskoj istoriji, Aleksandar Vučić, je umislio da je kralj, sultan ili predsednik neke velike sile, a ustvari je, ako smo blagonakloni, Kaligula, Neron i Šešelj u jednoj osobi. Njegovo ponašanje, način kako govori, a najviše šta priča su odavno za ozbiljnu hospitalizaciju. Sistemi kako je razorio, korumpirao i opljačkao Srbiju zaslužuju hitnu akciju policije i tužilaštva uz obezbeđivanje adekvatnog smeštaja u ustanovama koje su namenjene takvim osobama. Stiže i Laura Koveši, pa će valjda biti jednostavnije.

Veliki poklonik ideje svog gazde, lažnog četničkog vojvode, o čuvenim granicama na potezu Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica, taj projekat je svojom sumanutom politikom na kraju sveo na Ćacilend u Pionirskom parku. Od velike Srbije mali park. To je prostor koji još brani, tu se nalaze svi oni koje je mogao da kupi i korumpira, sav ološ i nakaze njegovog sveta vrednosti, uključujući i one koji su navodno tu došli da uče. Ali šta? Kako se na nezakonit način uz pomoć brojnih prevara ostaje na vlasti, ili kako se uz podršku partije i državnih para nekažnjeno postaje krimos i probisvet?

Da bi im omogućio da uče u parku, Vučić je obezbedio sve, od modernih šatora, grejalica, pa sve do komunalnih službi koje se danonoćno brinu da studenti slučajno ne preuče. Posebno onaj što ga zovu prvom damom.
Odredio je i satnicu kad će ko pojačavati brojnost u Vučićevom Ćacilendu od penzionisanih crvenih beretki do predsedniku odanih ličnosti gde se posebno istakao glumac Lečić pružajući podršku ekipi koja je na različite načine doprinela ubistvu Zorana Đinđića. Da apsurd i mučnina budu veći, Lečić je paradirao Ćacilendom baš na dan ubistva premijera u čijoj je vladi bio ministar kulture. Srećom tada i nikad više.

Da bi ih što više ušuškao prilikom sticanja različitih znanja u parku, Vučić je doterao veću količinu traktora i napravio dva prstena zaštite oko Ćacilenda. Vučić i njegov rodonačelnik Šešelj imaju bogato iskustvo sa traktorima, jer tamo gde su oni branili Srbe, sve se završavalo upravo bežanijom u tom prevoznom sredstvu. Za vreme Oluje vatreni branioci srpstva su bežali da ih niko ne vidi i ništa ne pita. Vučić je tako sa Halkidikija branio Srbe iz Krajine, a Šešelj kao i uvek negde ispod jorgan planine dobro skriven u nekom batajničkom podrumu.

Valjda im pojava traktora budi te divne uspomene o raznim izdajama i ostavljanju na cedilu ljudi koji su im nažalost verovali. I sada kad se sve svelo u granice Ćacilenda pokušavaju da ih do poslednjeg časa zloupotrebe i sukobe sa opravdano nezadovoljnim narodom koji ovog puta predvode studenti.

Nije tajna da je Kaligula u svojim ludorijama koje dotadašnji svet još nije spoznao, svog konja proglasio senatorom. U tom smislu Vučić ga je odavno prevazišao, jer je mnoge konje i druge različite životinje imenovao narodnim poslanicima, odbornicima, ministrima… Neron je zapalio Rim da bi za to optužio Hrišćane i spevao još jednu nebitnu i besmislenu pesmicu. Vučić kao nesumnjivi Šešeljev izdanak upravo se trudi da bezumne činove po kojima su poznati Neron i Kaligula ostavi u senci onoga šta je on osmislio za 15. mart i naredne dane. Nijedan predsednik ne mrzi toliko sopstveni narod kao Vučić. Zastrašuje i preti. Stalno priziva krvoproliće. Vreme je da se oglase i pokrenu nadležne ustanove i na svaki način spreče sumanuti plan predsednika koji odavno ne vlada sobom, a Srbijom još manje.

Da je đavo davno odneo šalu uveravamo se svakog sekunda, pa i u trenucima dok budete čitali ovu kolumnu. Koliko god bilo razloga za zabrinutost, studenti i oni koji ih svesrdno podržavaju nemaju čega da se plaše. Vučić i njegovi satrapi imaju i te kako. I sve ove napade, pretnje i zastrašivanja trebalo bi tumačiti kao paničan strah jedne kukavice koja zna da je dolijala i da je njegovo vreme prošlo. I baš zbog toga pokušava da proizvede što veću štetu i dodatno produbi postojeće podele među stanovništvom, jer to jedino i ume. Ali, kako je vladao niko mu više, pa čak ni Ćaci ne mogu pomoći. Možda može Krlo da mu donekle ublaži bol sa “Odbranom i poslednjim danima”.

Kao i uvek kad je u ozbiljnom problemu on angažuje opoziciju stalno željnu nezaslužene pažnje i spremne da brani dobijene privilegije. U tom smislu bi trebalo i posmatrati snimak razgovora Mile Pajić sa članovima PSG koji je Vučić u svom zanosu predstavio kao pokušaj državnog udara, a zapravo je reč o knjiškom primeru zbog čega do sada nijedan protest protiv vlasti nije uspeo. Razlog su Ćaci u opozicionim redovima. Mila Pajić je klasičan Ćaci, kao i svi oni koji je podržavaju. Valjda je narodu sad konačno jasno zašto je izigran i prodat veličanstven skup 13. aprila i mnogi drugi protesti i ko je to uradio. Isti oni koji sve vreme Vučićeve vlasti glume nekakve žrtve, a poslednjih dana ga bukvalno mole da ih pohapsi kako bi makar na taj način koliko toliko povratili svoj nepostojeći ugled u narodu.

Studenti su ih srećom na vreme prozreli. Traktori su spremni i čini se da ih ima dovoljno. Potrebno je samo da natovarimo sve Ćacije sa obe strane političkog spektra i da zajedno sa onim koji je uobrazio da je istovremeno Kaligula, Neron i Šešelj, a predstavlja se kao predsednik Srbije, pošaljemo na đubrište istorije gde im je oduvek i bilo mesto.

Kakvi budemo 15. i narednih dana bićemo doveka!

Srđan Škoro