Svaki petak izuzetak 
Vanredni parlamentarni izbori koje već mesecima traži Studentski pokret zapravo nisu klasični izbori već referendum. Pošto već dugo pod vlašću SNS živimo u pretpolitičkom vremenu u kome nema normalne parlamentarne demokratije, tako će i prvi sledeći izbori biti – predizbori. Na ovim predizborima mi se opredeljujemo da li i dalje želimo da živimo u ličnom režimu Aleksandra Vučića (čiju ostavku takođe treba tražiti na Vidovdan, a samim tim i vanredne predsedničke izbore, kao i vanredne lokalne izbore u čitavoj Srbiji), ili želimo da državu vratimo narodu i obnovimo demokratiju koja pre svega znači slobodne medije, poštene izbore i podelu vlasti.
Dok je SNS na vlasti neće biti normalnih medija, izbora i parlamenta niti će se Ustav poštovati niti će bilo koja grana vlasti nezavisno funkcionisati. Dakle, da bismo omogućili da državne institucije rade svoj posao, da bi se ispunili studentski zahtevi, da bi se normalizovao rad medija, da bismo uopšte došli do slobodnih izbora i normalne parlamentarne debate – najpre je potrebno da padne aktuelna vlast jer dok oni vladaju promena iz sadašnjeg stanja biti neće. Zato je presudno da prve sledeće izbore shvatimo kao referendum na kome treba da pobedi mogućnost da uopšte imamo normalne izbore kao drugi korak. Ko to ne shvata, teško da je toliko politički glup već je mnogo realnije da radi za Vučićev opstanak na vlasti.
Na svakom referendumu pitanje je ili-ili, pa tako i na ovom našem koji nazivamo vanrednim izborima. Da li ste za nastavak ovog zla u kome živimo pod Vučićevom vlašću već 13 godina ili ne? Tu nema različitih ideologija, izbornih programa, kampanja, lidera ili bilo koje druge vrste klasičnog izbornog nadmetanja, već samo jedno pitanje i jedan cilj: da li ste za to da ova bahata i korumpirana vlast ode i da se onda na sledećim, zaista demokratskim izborima bira nova vlast, nakon odrećenog prelaznog perioda koji će služiti za konsolidaciju države i institucija kako bi konačno počele da rade svoj posao po Ustavu i zakonima. Dakle, prelazna Vlada koja mora doći između dva izborna ciklusa neće se baviti pitanjima EU, Rusije, NATO, Srebrenice, odnosa sa Hrvatskom ili Albanijom, već isključivo postavljanjem novih temelja za podelu vlasti i obnovu svih institucija, a potom i ispunjenjem studentskih zahteva odnosno vladavinom prava i pravde, kao i pripremom poštenih izbora.
Za sve oni kojima su bitne ideološke i programske razlike na političkoj sceni dolazi vreme u drugom koraku kada će na poštenim izborima moći slobodno da biraju i budu birani prema svojim izbornim platformama, a građani će slobodno da glasaju bez medijskih laži i drugih pritisaka i ucena. Zar to nije ono najvažnije za šta smo se oduvek borili – da imamo mogućnost da slobodno predstavimo svoje programe i da narod slobodno bira ko će voditi državu u nastupajućem periodu? Zašto bi neko bio protiv ovog koncepta, izuzev ako ne radi za aktuelnu vlast? Nema valjanih argumenata protiv ovog pristupa i ma koliko se mnogi trudili da ih nađu – to su na kraju samo argumenti za opstanak Vučića na vlasti.
Ako su sledeći vanredni izbori referendumskog karaktera, a jesu, onda je najbolje za opoziciju na njih izaći u jednom bloku jer će i vlast ići u jednoj koloni. To je za sve građane najjednostavnije i treba samo referendumski da se opredele za koga su od te dve opcije (izborne liste). Opozicija nema autoritet ni snagu da bude nosilac ovog referendumskog pitanja, već je legitimitet za predvodnika tog izazivača vlasti sada na Studentskom pokretu. Zaista je posle svega što su uradili na uzdrmavanju ovog režima ispravno da oni kandiduju Studentsku listu, a svi mi da je podržimo. Zašto to ne bi uradile i druge opozicione političke stranke kao što je to već učinio Srpski pokret Dveri? Za političke stranke opozicije, kao što smo već konstatovali na početku, ovo nisu izbori i tek na drugim izborima, nakon što skinemo ovu vlast, može se očekivati ozbiljno i pošteno takmičenje u našim ideologijama i programima. Mi treba za to da se spremamo, a pre toga da svim svojim resursima pomognemo Studentsku listu i izbornu pobedu nad aktuelnom vlašću koja će jedino omogućiti zaista slobodne izbore posle toga za sve nas aktuelne političke aktere. Šta je alternativa ovome? Da se stranke opozicije bore za cenzus, da dobiju nekoliko poslanika i nešto para iz budžeta, da gledaju lične i stranačke interese umesto opšteg dobra? Pre će biti da oni koji tako misle direktno rade za BIA i vlast.
Ne bi bilo pogrešno da pored Studentske liste postoji još jedna ili najviše dve široke opozicione kolone za koje se cenzus ne dovodi u pitanje, i koje bi izašle na izbore u dogovoru i sa ciljem rušenja jedne diktatorske vlasti, kao što je nedavno bio slučaj u Crnoj gori kada su tri liste opozicije zajedničkim trudom srušile Mila Đukanovića. Dakle, može i tako, ali samo ako su to najviše tri liste i ako rade u apsolutnom saglasju i sadejstvu. Ako, međutim, to izađe na svađe i sukobe u opoziciji koji će završiti sa 10 izbornih listi od kojih će 7 ostati ispod cenzusa, jasno je da to odgovara samo vladajućem režimu i da je služba državne bezbednosti iznova uspešno pripremila teren za nejedinstvo u opoziciji i opstanak sadašnje vlasti. Da ne bismo to dozvolili, najbolje je da svi zajedno stanemo iza Studentske liste sa jasnim mandatom da se ne bavi ideološkim i drugim političkim podelama već isključivo uređenjem države, institucija, medija i pripremom sledećeg izbornog procesa u kome će onda svi politički akteri imati priliku da se pokažu. Međutim, deluje da mnogi u opoziciji ne žele ovaj scenario, da su se navikli i da lepo funcionišu u ovoj političkoj baruštini, da žele da zadrže monopol na bavljenje politikom, da im je od Vučićeve smene važnija sopstvena zadnjica i da su spremni na sve kalkulacije u tom pravcu. Samo što su, rekao bih i nadam se, konačno provaljeni i da će narod ovoga puta stati iza onih koji idu bez kalkulacija u pravcu obnove slobode, demokratije i pravde u Srbiji, i ne traže ništa za sebe, a to je Studentski pokret.
Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri
