Nisam mogao ni da pretpostavim da će se, posle protesta na Slaviji 23. decembra, ikada u Beogradu okupiti ovoliki broj ljudi. Morao sam da odem čak do Ulice 27. marta kako bih snimio prisutne demonstrante u Takovskoj.
Domaćini su mi ljubazno dali ključ od prostorije koja vodi do terase na krovu, ali iz te prostorije nisam mogao da izađem na terasu, jer su vrata bila zaključana. Srećom, prozor na gornjem delu vrata bio je razbijen. Izmerio sam ga i ustanovio da je nešto širi od mojih ramena. Okačio sam fotoaparate o kvaku, skinuo jaknu i provukao glavu, a potom i trup kroz otvor. Pošto je prozor bio dosta visoko, morao sam nekako da se spustim do poda terase. Uradio sam to malo nespretno, pa sam tresnuo o beton. Ipak, bio sam srećan što sam uopšte dospeo tu. Razmišljao sam kako će isto biti kad budem izlazio.
. Nisam mogao ni da pretpostavim da će se, posle protesta na Slaviji 23. decembra, ikada u Beogradu okupiti…
Posted by Dragoljub Zamurovic Photography on Петак, 17. јануар 2025.
U tom trenutku zazvonio je telefon. Javili su se domaćini i saopštili mi radosnu vest: uspeli su da kontaktiraju ljude koji održavaju reklame na krovu i oni su im rekli gde se nalazi ključ od tih vrata. Doneli su ga i otključali vrata. Veoma sam im zahvalan zbog toga.
Popeo sam se na najvišu reklamu i napravio ovaj snimak. Oni koji su bili tamo mogu pokušati da se pronađu.
Mislim da je ovo bio odlučujući trenutak. Ako onaj mafijaš ima i zrnce poštovanja prema ovolikoj masi ljudi koja ga više ne želi, oslobodiće nas svog prisustva.
Dragoljub Zamurović, fotograf
