Aleksandar Vučić nije više predsednik Srbije. On se proglasio za Ćacija. Postao je vrhovni komandant Pionirskog parka, nekada Dvorskog i predsednik Ćacilenda. Uz to je dobio i laskavu titulu vojvode od vazdušnog topa.

Njegov duhovni otac, Vojislav Šešelj može biti ponosan, jer on je startovao kao vojvoda od zarđale kašike, ali njegovo političko čedo je otišlo mnogo dalje. Do vazdušnog topa za koji je prvo tvrdio da ga Srbija ne poseduje, a potom i da nije upotrebljen, što narušava elementarnu logiku, ako ga već nemamo ne može ni biti upotrebljen. Međutim, patološki lažov je umislio da je njemu sve dozvoljeno, pa i da sopstveni narod pravi ludim, a nekoliko desetina hiljada ljudi koji su redom padali od udara onoga što nemamo, optužio da haluciniraju i izmišljaju.

Ubrzo je utvrđeno da posedujemo vazdušni top i to ne jedan već mnogo njih i da je upravo tim oružjem s leđa, onako kako dolikuje pravom Ćaciju, pucano na narod dok je odavao poštu žrtvama pada nadstrešnice. U svim narodima sveta odavanje pošte mrtvima je posebna svetinja osim za bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Javno se obavezao na televizijama koje kontroliše i uređuje, da neće biti predsednik Srbije ukoliko se utvrdi da posedujemo vazdušni top i da je upotrebljen protiv mirnih građana na protestu.

Utvrđeno je. Svakome je jasno šta se dogodilo i ko je to naredio. Šta se sad čeka. Iluzorno je očekivati od Vučića da drži reč, ali pritisak i svakog sekunda podsećanje da je od 15. marta samo predsednik Ćacilenda i ništa više, ne bi ništa smetalo.

Ali umesto toga, deo srpske parlamentarne opozicije svojim predlogom o prelaznoj vladi je po ko zna koji put bacio pojas za spasavanje vrhovnom komandantu Pionirskog parka. I da čudo bude veće, taj predlog su izneli bukvalno nekoliko minuta posle Vučićeve najave iz Brisela da je prelazna vlada moguća ukoliko ga članovi SNS ne budu slušali. Deo opozicije sa Đilasom na čelu čak ni ne krije koje resore traže, a da apsurd bude veći, dali su i ime – vlada narodnog poverenja. Dakle, oni u koje narod nema apsolutno nikakvog poverenja se sad okupljaju u zajedničkoj težnji kako bi potpuno razvlašćenom Vučiću omogućili da vlada pun mandat sve do 2027.

Što je mnogo mnogo je. Ovim manevrom vlast i opozicija ne samo da ostaju u status kvo varijanti već izbacuju iz igre studente i sve one koji ih mesecima podržavaju, što im je sve vreme i bio osnovni cilj. Sačuvati privilegije, nastaviti propadanje nacije i države, a proklamovanu borbu za nekakve slobodne medije svesti na deklarativnu, jer spisak zabranjenih na Vučićevim televizijama, postoji i na tzv. medijima za koje se tvrdi da ih Đilas kontroliše. Nema slobode medija bez sklanjanja svih onih koji je na bilo koji način ograničavaju. A svedoci smo da to postoji na obe strane ko želi naravno to da vidi.

One njihove priče i spinovi nemamo bolju opoziciju su iste one priče za malu decu koju kazuje i Vučić poput one o obojenoj revoluciji. I jedni i drugi ne dozvoljavaju nikome drugome da se približi onome šta oni kontrolišu i različitim mehanizmima provlače kroz toplog zeca svakog ko im na bilo koji način ugrozi dogovorenu kombinaciju. Predlog vlade narodnog poverenja je još jedno kanabe u političkom životu Srbije. Znamo šta je bilo onda, znamo šta će uslediti sada, ukoliko se dozvoli još jedna prevara naroda. Prelazna vlada za novi prelaz naroda. Oni koji su deo problema ne mogu biti deo bilo kakvog rešenja.

Osim Đilasa koga Vučić već godinama koristi kao keca iz rukava, primetno je da vojvodu od zvučnog topa jedino još brane Ćacijevci okupljeni u Ćacilendu, gde zajedno sa raznim probisvetima čine paravojnu formaciju koja je poslednji bedem u odbrani obrukanog i razvlašćenog bivšeg predsednika. Uz njih kao posebna jedinica jastrebova paradiraju bivši Julovci Ristić, Bojić, Vulin, Mitrović…

Da je živa branila bi ga i Mira sa sve cvetom u kosi. U Vučićevim medijima se pojavljuje i još jedan omrznuti lik iz tih mračnih vremena crveno crne koalicije, a to je Uroš Šuvaković. Istine radi, on se prvi put predstavio javnosti kao student koji hoće da uči, kad ga je kod Lile Radonjić u emisiju na Studiju B doveo njegov profesor Radoš Smiljković. Preteča Ćacija je tada optuživala studente koji su u štrajku da mu onemogućavaju da uči i polaže ispite i da ga javno ismevaju. Ko poznaje bar malo lik i delo pomenutog Šuvakovića i šta je sve bio, a još više šta je sve brabonjao, zna da je podsmeh najmanja kazna i da je zaslužio mnogo više. Nemojmo zaboraviti da to trenutno predaje studentima na Učiteljskom fakultetu.

Srđan Škoro

Da nam se ne bi to ponovilo moramo posebno povesti računa o Vučićevom najomiljenijem Ćaciju, Milošu Pavloviću, kome je predsednik Ćacilenda ogradio javni park kako bi mogao da ga zadovoljno gleda dok uči i šeta zajedno sa raznim probisvetima koji su tu došli da narodu razbijaju glave kamenicama i čekićima. Zamislite kolika je to patologija kad jedan student medicine hoće da se školuje za lekara u društvu onih koji bi nanosili povrede drugim ljudima. I ne pita šta košta, da slaže ili izmisli, samo da bi ga predsednik Ćacilenda pohvalio, zaljubljeno pogledao i proglasio za najpopularnijeg mladog čoveka u Srbiji.

Za Srbiju je dovoljna bila pojava Šuvakovića, još jedna splačina ovog puta iz Doboja, bila bi stvarno previše.

Ćaci i njegov Ćacilend zajedno sa kanabe opozicijom moraju na đubrište istorije. Pod hitno. Što pre to bolje za sve.

Srđan Škoro