Ulica je vrela. Vazduh je pun tenzije, a miris revoltiranog naroda meša se sa dimom baklji i suzavca. Policija, u svojim oklopnim uniformama, stoji kao zid između naroda i onih koji drže vlast. Ali čiji je to zid? Za koga stoje? Za pravdu ili za korumpirane moćnike koji su izgubili svaki dodir sa stvarnošću?

Ovo nije samo priča o protestima. Ovo je priča o opstanku društva. Ovo je borba između istine i laži, pravde i korupcije, naroda i vlasti. A policija? Ona je ključni igrač u ovoj igri.

Policija je, u teoriji, tu da štiti građane. Da održava red i mir. Da brani zakon. Ali šta kada zakon postane alat u rukama korumpiranih? Šta kada se pravda pretvori u parodiju, a mir postane sinonim za potlačenost?

U mnogim zemljama, policija postaje alat represije. Umesto da štiti narod, ona štiti one na vlasti – one koji su često odgovorni za korupciju, nepravdu i ekonomsku nejednakost. Ali zašto? Jer vlast drži konce. Jer vlast kontroliše plate, unapređenja, pa čak i sam opstanak policajaca.

Ali šta ako se policija odluči da stane na stranu naroda? Šta ako odbije da bude marioneta u rukama korumpiranih moćnika?

Narod nije savršen. Protesti su često haotični, a ljudi su ljuti. Ali njihov bes nije bezrazložan. To je bes koji proističe iz očaja, iz nemogućnosti da se život promeni na bolje. To je bes koji dolazi iz osećaja da su im ukradene osnovne ljudske vrednosti: pravda, sloboda, dostojanstvo.

Policija, ako stane uz narod, može postati simbol nade. Umesto da bude mač korupcije, ona može postati štit pravde. Ali to zahteva hrabrost. To zahteva spremnost da se suoči sa vlastima, da se rizikuje sve – čak i sopstveni opstanak – zarad nečega većeg.

Pogledajmo istoriju. U mnogim revolucijama i protestima, policija je igrala ključnu ulogu. Kada su policajci odbili da pucaju na civile, kada su skinuli maske i pridružili se narodu, to je bila prekretnica. To je bio trenutak kada je vlast shvatila da je izgubila kontrolu.

Ali takvi trenuci su retki. Češće, policija sledi naredbe, bez obzira na to koliko one bile nemoralne. I tu leži problem. Jer ako policija može da sledi bilo koju naredbu, bez obzira na njen sadržaj, šta to govori o njenoj ulozi u društvu?

U ovom haosu, postoji samo jedan put ka pravdi: policija mora stati uz narod. Ne zato što je narod uvek u pravu, nego zato što je pravda na strani naroda. Korumpirana vlast ne može trajati zauvek, ali posledice njenih postupaka mogu ostati dugo nakon njenog pada.

Policija ima izbor: može biti alat represije ili simbol nade. Može biti branik korupcije ili branik pravde. Ali jedno je sigurno: bez podrške naroda, bez spremnosti da se suoči sa istinom, ona će postati samo još jedan deo problema.

I tako, dok se dimovi šire, a ulice postaju sve glasnije, pitanje ostaje: na čijoj će strani stajati policija sutra? Jer u ovoj borbi, nema neutralnosti. Ili si za pravdu, ili si protiv nje.

A narod? Narod će nastaviti da traži pravdu, sa ili bez policije. Jer pravda nije samo reč – to je način života.

Stefan Megić, filolog, pisac, kolumnista, teoretičar pop kulture i glavni i odgovorni urednik portala Glas Ćuprije.