Ovih dana se nalazimo svi u jednoj teškoj situaciji kada se sve lomi, sve veći pritisci, sve više prepreka što u skolama što u državnim firmama, ali naravno to nas neće zaustaviti. Želim da vam predstavim jedan plan koji se ne odnosi samo na blokadu ili izlaska na ulicu, već nešto mnogo veće. Put do Svete Gore.
Nešto čemu ne može niko da nađe manu i lošu stranu, kao što su nas prozivali za sve i svašta, a namera nam je bila čista, ukoliko bi hteli i od ovoga da nas naprave “plaćenicima” pucali bi sami sebi u noge jer čak i na toj strani ima ljudi koji se ne rugaju svetinji. U ovakvim trenucima kada je mnogo njih u iskušenju smatram da bi, pored svakodnevnog obraćanja Bogu, trebali obratiti i zahvaliti Bogu što nas je doveo dovde dokle smo stigli.
Znam da postoje mnogi ljudi koji nisu iste vere ili koji ne veruju u Boga, ali mislim da niko neće reći da ovaj čin nije plemenit i čist. Kao što naši junaci jurišaju biciklama za Strazbur 13 dana i noći i traže sud od drugih pošto nas ne vidi, tako smo i mi odlučili da odemo do nečeg što je najsvetije i što nije samo u našim rukama i zatražili blagoslov, kada već naš patrijarh neče da nam ga da, i pomolili se da nam da snage i pameti i večan spokoj svim našim žrtvama. Da ne pominjemo na čiju inicijativu je obnovljen Hilandar i čija je slava Sveti Sava.
Svim mitropolitima i episkopima koji su nam dali podršku biće poslata inspekcija, samim ovim činom hodočašća daćemo im vetar u leđa da istraju, kao i oni nama. Takođe bismo skupljali pare usput za humanitarne donacije i naše potrebštine jer taj put nije nimalo lak, a kamoli kratak.
Dakle, moramo se za hranu i piće snalaziti usput jer garderobu moramo da ponesemo, a ovome se nadamo da će nas narod podržati i poslužiti. Ova ideja je zajednička, od običnog građanina i mene studenta.
