Pero umesto skalpela 
Nekada najpopularniji pojlski crtani film podsetio me je na stanje u Srbiji. Mi smo braća, izgleda da smoto zaboravili, bez obzira na političko, ideološko, vrednosno i bilo kakvo drugo opredeljenje. Vezuje nas geografija-tlo na kojem živimo, istorija-vreme koje nam je prethodilo, biologija-genetika koju delimo…
Mi smo braća, jer ne bismo se tako mrzeli da u nama ne teče ista krv, da nemamo iste običaje, isti mentalitet. Mi smo braća, i zato tako boli kada se svađamo, tučemo, ubijamo.
Mi smo bili braća, sada smo siročići, kopilad, usvojenici, stranci, pastorčad, izopštenici… Porodica se raspala zbog nekoga ko je pomislio da je pater familias, ko umislio za sebe da je mesija, ko zbog svog prenapumpanog ega devastira bilo koji oblik zajedništva.
U toj razorenoj porodici, za vreme brakorazvodne parnice, mi smo Lolek, vi ste Boli…K.
Jer zaista, vas bivša braći, baš Boli…K za sve što se dešava oko vas, vašim dojučerašnjim susedima, poznanicima, sunarodnicima. Žandarmerija u civilu razbija kutije na Severu-boli..k! U poplavama strada desetine ljudi-boli..k! Tokom pandemija umire desetine zdravstvenih radnika, stotine staraca u Domu, onkoloških pacijenata-boli…k! Osvedočeni nasilnik pobije ljude u Duboni i Orašju-boli…k! Ljudi žrtvovani u Banjskoj-boli…k! Nevini nastradaju ispod nadstrešnice-boli…k!
Tešite se onom starom-sve je dobro jer nisam ja, neće to mene, to se dešava nekom drugom i negde drugde. Uvučeni ste u mehur naprednjačkih rijaliti televizija gde se naizmenično smenjuju Zmaj od Šipova i Zmaj od Jajinaca, Maca Diskrecija i Ana Muta(v)cija, Jovana na litijumu i Obrknežev za litijum…Navikli ste da životarite u tom Imaginarujumu ko kojem se prave auto-putevi više nego u Nemačkoj, gde BDP raste brže nego u Japanu, gde je kvalitet života bolji nego i Lihenštajnu, gde je predsednik čudo prirode, a opozicija njena greška. Prihvatili ste pravila igre gde ako ste podobni, poslušni i pokorni dobijate svoj deo plena, glođete bačenu kosku zadovoljni, namireni, utešeni. Sve što kontrira tom sistemu treba ukloniti, sve što vas uznemirava treba neutralisati, sve što dovodi u sumnju stvorenu utopiju treba iskoreniti.
A pitanja, sumnje, pa i nezadovoljstvo rastu nekontrolisanom brzinom jer je vrtlog događaja neočekivano brz i jak. Sve ono u šta vas je glavni čarobnjak uveravao postaje providan trik, isuviše providan čak i za njegove najvernije sledbenike. Zato i ne pokušava da vas ubeđuje da je iskopavanje litijuma štetno, već vas ubeđuje da dušmani hoće da zaustave nezaustavljivi razvoj Srbije. Zato i ne pokušava da vas ubeđuje da korupcija ubija, već da vas štiti od obojene revolucije. Zato i ne pokušava da vas ubedi da Srbe na Kosmetu ne love kao zečeve, već da su Srbi nepobedivi čopor vukova koga sramote i sabotiraju podmukle hijene. A z a sve navedene probleme, on je rešenje, a ne izvor probelma. On će kontrolisati rad Rio Tinta, on će uhapsiti novopečene milionere u svojoj stranci, on je zaštitnik i pokrovitelj svih Srba u regionu. On, i samo on, niko drugi.
Za sve izvan tog Imaginarujuma vas boli..k, dragi boli..k, bivša vraćo. Za poginule, za proterane, za otpuštene, za maltretirane, za uhapšene, za prebijene… Dok je sendviča u ruci, parizera u stomaku, povremenih uplata na račun kao nagrada za (s)trpljenje i pokornost-vas boli…k.
Jer da je taj bol na nekom drugom mestu, na primer na srcu ili duši ili mozgu, možda biste primetil da pristojnost brani korumpirani ološ, da poštenje ističu najgori kriminalci, da srpsku zastavu brane osvedočeni dezerteri i izdajnici. Ali, ponavljam, mi smo bivša braća, mi smo Lolek, vi ste Boli…k.
A onda se desilo nešto što tu bol iz međunožja premešta na drugu lokaciju. Blokade puteva, sudova, mostova kvare vaš ustaljeni način dobrovoljnog robovanja i sada morate da platite cenu te iluzije. Ili da trpite (možda se i probudite), ili da se u uniformi crnokapuljaša sukobite sa dojučerašnjom braćom, da ih gazite automobilima, ispesničite, išutirate, naravno uz prateće uvrede (vas dokazano pristojnih i normalnih sa potvrdom i otpusnom listom doktora DJ Vučićevića).
Kada biste se osvestili videli biste da okupčjeni građani traže da institucije rade svoj posao, da ne ginemo više zbog sistema koji je kolabirao, da nam država ne radi o glavi, jer jedna glava radi o državi. Država je oteta, ne morate je braniti od njenih zatočenika. Sistem ubija, nemojte zbog toga otpuživati žrtve. Vlast je korumpirana, nemojte među opozicijom tražiti lopove.
Ako vas i posle svega, dragi moj Boli..k, zabole za sve izneseno, ta vaša umobolnost biće samo cena više koju ćemo svi morati da platimo na kraju ove naše zajedničke tragedije. Kada se vama ispostavi račun i kada se budete vadili na nehat, neuračunljivost ili bilo koji drugi izgovor, ne očekujte empatiju, razumevanje. Očekujte pgled vašeg bivše braće, jer će i oni tada postati za vas Boli(nas)…k!
Dr Aleksandar Dikić
