Testament 
Predsednik Ćacilenda, Aleksandar Vučić, obećao je da će 28. marta organizovati najveći protestni skup u istoriji Srbije, ali pošto u Beogradu ne postoji tako mala sala koja bi primila sve te plaćene Ćacije, odustao je bez objašnjenja. Vučićevi ljudi ne mogu više da iznesu svoje stranačke štandove bez ogromnog prisustva policije.
Pripadnike Žandarmerije sad zovu Štandarmerija. Policija ih brani od gneva naroda koji hoće javno da ih nahrani jajima i drugim sredstvima i da im se na taj način zahvali za sve što su učinili. Sve je više mesta gde im na narodnim zborovima ljudi ne garantuju bezbednost, otvoreno im pročujući da su nepoželjni i da predstavljaju bruku i sramotu za svoj narod i sredinu odakle su potekli.
A gotovo juče, Vučić je poručivao da će on zajedno sa Kobrama za nekoliko sekundi razbucati okupljene studente. U svim mestima gde su bili vlast, a vladali su celom Srbijom, naprednjaci su do skora suvereno zabranjivali svako okupljanje, bilo kakvu tribinu koja bi kritički govorila o vlasti, zatvarali sale, sprečavali da govore pojedinci koji im nisu bili po partijskoj i ličnoj volji… A sada se sve okrenulo. Sad oni ne mogu više nigde da gostuju ili borave uz svu podršku policije koja ih trenutno obezbeđuje. Problem im je što znaju da nema dovoljno policije da ih sve pokrije i što je strah u njihovim očima sve veći. Vučić nije smeo da dođe u Niš dok su njegove stranačke kolege jurili po ulicama. Hrabro je pretio iz lobija hotela nadomak Niša, ali u grad nije smeo ni da proviri. U Leskovcu se krio u pozorištu od gnevnih građana koji su mu vikali “Idi leči se”.
Oni koji su se Vučića i ekipe bojali i u strahu sve vreme povlačili, sad ih hrabro jure po ulicama, gađaju jajima, šutiraju u stražnjice naviknute na stranačke fotelje. Da apsurd bude veći u tome prednjače žene. U paničnom strahu šta ga je gotovo preko noći snašlo Vučić se proglasio za Ćacija, valjda verujući da će ga spasiti student druge godine medicine i bulumenta skupljena s koca i konopca koju je prethodno dobro podmazao parama otetim od naroda.
Nema spasa od suda naroda. Vučić tu lekciju nikako da savlada. Kad ti neko kaže i dokaže da nisi nadležan prirodno je da tu poruku shvatiš, povučeš se, sačekaš presudu, eventualno prethodno tražeći milost od sopstvenog naroda koji si izdao. Na ovogodišnjem sajmu obećao je da će biti predstavljeni leteći automobili koji će se koristiti na organizovanoj pljački zvanoj Ekspo. Ništa ni od toga. Jedino što za sada sigurno leti su jaja usmerena na Ćacije i sve one koji pokušavaju da ušićare još koji evro na podršci Vučiću po cenu javnog poniženja.
Zahvaljujući svojoj bahatosti, pljački narodne i državne imovine nijedan Ćaci, običan naprednjak iliti lojalista više nije siguran šta će ga snaći na ulici i u svakodnevnom životu koji za njih kao privilegovanu kastu do juče nije ni postojao. Narod ih svojim zvižducima i glasnim negodovanjem podseća šta su i ko su i koliko su suštinski nebitni. Količina taloga koji je upravljao Srbijom je zastrašujuća. Potrebne će biti godine da se ovo društvo i država očiste od takvih. Što pre počnemo brže će se završiti.
Iz preplašenog predsednika Ćacilenda svakodnevno isijava zlo i pravac koji je odabrao je ozbiljna potencijalna opasnost za sve građane Srbije. Iako je žarko želeo da izazove krvoproliće na ulicama Beograda 15. marta, u tome na svu sreću nije uspeo. Ni vazdušni top za koji uporno tvrdi kako nije upotrebljen mu nije pomogao. Neće mu pomoći ni kakav god bolesni plan da ima u glavi. Sad preti nekakvim saborom od 11. do 13. aprila gde će okupiti sve plaćenike koje ima uključujući valjda i migrante vraćene iz Evrope.
Pokret za Ćacije i Ćirice koji već godinama bezuspešno pravi, takođe mu neće pomoći da sačuva vlast, a to je jedino što ga u životu zanima. Ni faktor vreme više ne radi za njega. Moć je izgubio. Moć razuma nikad nije ni posedovao. Ostala je samo gola vlast koju osim njega i nešto malo plaćenih Ćacija niko više i ne želi da brani. Svi gledaju kako da uteknu i sačuvaju glavu i stražnjice što od jaja, što od zatvora.
Bujica Jadra je pokazala šta priroda može i koliko bi rudnik litijuma predstavljao ekološku katastrofu za celu Srbiju. Ništa manju od daljeg ostanka Vučića na vlasti. Bujica naroda na ulicama Srbije ima istorijsku šansu da nas oslobodi od zla koje je zarobilo i uništilo državu.
Sudbina Vučića odavno više nije političko, već pre svega ekološko i zdravstveno pitanje. I u skladu sa tim vreme je da počnemo da se ponašamo. Jadar i narod su pokazali put. Sada od nas sve zavisi.
Srđan Škoro
