Vest o ostavci Miloša Vučevića i o padu vlade, na ljude u Srbiji ostavila je utisak otprilike kao i konferencija za medije koju održi Proglas. Zanimljivo je čuti neke akcente iz saopštenja, ali koga u osnovi briga za to.

Odavno u ovoj zemlji sve poluge vlasti  u svojim rukama drži Vučić. On je alfa i omega jednog složenog sistema pretežno zasnovanog na principima i praksi koji zabrinjavajuće podsećaju na one opisane u poznatoj Kopolinoj filmskoj trilogiji. U takvoj podeli uloga, Miloš Vučević manje liči na Tesija i Klemencu  a mnogo više na Freda, doduše sa srećnijom sudbinom od onog filmskog.

Pad vlade samo je još jedan od bezbroj trikova koje Vučić koristi u političkoj utakmici, koji po svojoj površnoj veštini za varanje naivnih podsećaju na one koji koriste majstori igre sa kuglicom i kutijama šibica. Znamenitu esnafsku bajalicu ovih snalažljivih sitnih delinkvenata “Dara, Mara, Sara, tri sestre iz Drvara”, koja priziva lakome naivčine u igru u kojoj nemaju šanse, predsednik Srbije mogao bi da uzme za naslov svoje političke autobiografije, kada i ako je ikada bude pisao. U pravom životu šibicarenje je krivično delo prevare, ali u politici je to veština koja uvežbanom i talentovanom manipulatoru često donosi nekažnjivu i neoporezovanu korist. Vučić je majstor te igre a njegove žrtve su izmanipulisani birači i nesposobna opozicija, koja zna da je njegova igra zasnovana na čistoj prevari i da je u njoj nemoguće pobediti ga, ali redovno pristaje da u njoj ponovo učestvuje i da svaki put završi ponižena i praznih šaka. Ne opravdava ih činjenica da Vučiću u toj igri pomažu Zapad a sve češće i Istok, jer su snagatori i u pravom, uličnom šibicarenju zaštita i logistika varalicama, naravno za odgovarajući “tal”.

FOTO: Fonet

Ovog puta, naš snalažljivi majstor igre celofanskih kuglica, uzdrman je i uplašen kao nikada pre,

Cunami studentskih protesta nadmašio je njegova očekivanja i procene da će brzo da se iscrpi i zgasne. Ovaj naraštaj studenata po mudrosti i raznovrsnom arsenalu domišljatih poteza, nadmašio je svoje marksističke pretke i naivčine iz1968, ali je i politički gipkiji i pismeniji od svojih kolega iz 1991 i 1996-97, ili ako ništa drugo bar su mu vođe manje sujetne i narcisoidne.

Studentima ide u prilog i to što su, bar za sada, uspelu da se odupru skoro manijačkim nasrtajima profesionalnog Soroš-Kanvas jugenda i falangama autošovinističkih nvo pregalaca, bilo da su profesori, novinari ili obične jugotitoističke zamlate, kakvih nije malo. Svi oni su se zaleteli  da studentske proteste ispod žita ili politički preuzmu ili bar da im daju osnovne boje i glavne akcente i tonove. “Proglas” to uporno radi čak i javno, uz obilatu podršku luksemburških medijskih struktura. Studenti su na to elegantno odgovorili povećanjem broja srpskih zastava i simbola “Nema predaje” na protestima, kao i dominantnom upotrebom parola ispisanih ćiriličkim pismom. Pametnom dosta.

Zbunjen i raspamećen brojem učesnika na protestima i utiskom koji oni ostavljaju na javnost u celoj Srbiji, do nedavno anesteziranoj, umornoj od istorije i otupeloj na gubitke svake vrste, od teritorijalnih, preko privrednih, sve do prosvetno-obrazovnih i kulturoloških, kao i buđenjem gradova po Srbiji na koje je, osim njihovih žitelja i ponekog vlasnika kladionica i narko dilera, većina Srba zaboravila da postoje, Vučić ubacuje poslednje adute u igru. Ispucao je stambene kredite, pretnje otkazima, batinaše, nošenje ljudi na haubama, plašenje naroda nekakvim lojalistima-samurajima, sopstveno glumatanje dobroćudnog nevinašceta, kontramitinge, profesore prevrtljivce, zavodljive “glasove” svih visina i boja, razigrana kola ludaka po jutarnjim programima, stare i nove botove po mrežama…i ništa nije pomoglo. Protesti su sve brojniji i sve uporniji. Ostao je još samo poslednji adut.

Taj adut su naravno izbori, koje najavljuje kao alternativu formiranju nove vlade po svom ukusu. Naravno, svaki iole razuman čovek zna da bez potpune promene medijske politike, uređivanja izbornog spiska i još niza detalja, svako učešće opozicije na izborima je besmislica i novi poraz i razočaranje. Praksa međutim pokazuje da odluke o izlasku na izbore , u srpskoj opoziciji ne donose iole razumni ljudi, već mnogo češće pamet i logika “tri sestre iz Drvara” u kombinaciji sa obavezujućim uputstvima koja im stižu od Vučićevih zaštitnika iz Vašingtona, Brisela i Berlina. Taj zbir naivnosti i političke nepismenosti njegovih trapavih rivala, pootvarao je bezbroj flaša šampanjca u Vučićevom štabu tokom mnogih izbornih noći.

Ovog puta, kao da mu je sreća okrenula leđa, prvi put posle mnogo godina.

Svoj “uspeh” do sada je plaćao srozavanjem Ustava, guranjem Srbije u status političke i privredne kolonije, pretežno zapadnih ali i drugih zemalja, izdajom Kosova i Metohije (koja uprkos svemu neće i ne sme biti konačna ni po koju cenu),  bujanjem korupcije u svakoj oblasti i po svoj prilici i najblaže rečeno, različitim koketiranjem sa organizovanim kriminalom. Opozicija mu ni u jednom trenutku nije bila dorasla i time je skoro sasvim ugasila nadu prosečnog građanina Srbije u kvalitetnu i ravnopravnu političku utakmicu namenjenu dobrobiti zemlje. Narod se predao i prepustio Vučiću, Visokom predstavniku Zapada za Srbe na Balkanu.

Sada se svemu tome suprotstavljaju studenti. Nova mlada snaga, koju nismo dovoljno prepoznali i upoznali. U domaćoj industriji zabave, serijama i filmovima, rijaliti programima i skoro svim medijima, a pre svega tabloidnim, mladi su prečesto predstavljani stereotipno, kao gomila pogubljenih zgubidana i neradnika, bez čvrstih motiva i ideala u životu, sklona pomodarstvu, prejedanju, uživanju u lakim drogama, kladionicama i besmislicama svake vrste.

Otkud sad ova armija mladih, pismenih, mentalno i fizički urednih, ambicioznih, fokusiranih, odgovornih, obrazovanih i duhovitih ljudi, kojima ne možemo ništa i koji su bolji, jači i sposobniji od nas, sigurno se pitaju Vučić i njegovi lojalisti. Nisu se upecali ni na one naše autošoviniste, koje obilato plaćamo da sabotiraju svaki pokušaj organizovanja mladih, dodaju možda savetnici “iz Izraela”. Zar oni da nam sruše brižljivo građeni Sistem u koji smo toliko uložili i koji nam sve stostruko vraća? Zar oni da vrate u život i oporave nesposobnu , bezidejnu i malokrvnu srpsku opoziciju, oni da prenu uspavani narod, nekada hajduke a danas razočarane luzere?

Gde smo to pogrešili, kao da se čuje vapijući glas sa Andrićevog venca.

Nigde, bolje niste ni umeli ni hteli, odgovoriće eho iz Marićevića jaruge i sa Kajmakčalana. Ako se ne desi čudo koje niste zaslužili, otići ćete tamo odakle ste i došli, a vi znate gde je to. Prošao vam je vakat i dolazi drugi. Stiže po svoj prilici novi i bolji naraštaj, popraviće šta ste pokvarili, vratiće šta ste prodali i izdali, naučiće ljude onome od čega ste ih odučili. Potrudiće se da nam svima bude bolje a narod će im pomoći koliko zna i ume, pa šta nam dobri Bog da, neka tako i bude, odjekuje Srbijom sve jače.

Pitanje je samo koliko danas i ovde Vučić i njegovi saradnici više išta mogu jasno da čuju i razumeju.

Odgovor na to pitanje dobićemo možda i pre Sretenja.

Vladan Vukosavljević