Dokle će Rusija prihvatati da je Vučić vara?

Ambasada Ruske Federacije u Beogradu objavila je na društvenim mrežama dve fotografije rafinerije u Pančevu: jednu kada je ona bila razorena posle vazduhoplovno-raketnih udara po njoj tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine, i drugu, iz 2024. godine, kada je ona potpuno obnovljena i modernizovana u kontekstu ruskih investicija u NIS.

Fotografije su propraćene rečima: „Umesto hiljadu laži ambasadora Hila“. U pitanju je vizuelni, i te kako ubedljivi odgovor, na njegove reči: „Ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije”.

Ambasador zemlje koja je imala ključnu ulogu u agresiji na Srbiju, okupaciji dela njene teritorije i stvaranju marionetske kosovske (lažne) državne tvorevine na tom području, optužuje Rusiju da je nedobronamerna prema Srbiji. Štagod Rusima mogli da zamerimo – a nije da ne možemo – to je ništa spram onoga što su nam učinili Amerikanci sa svojim evroatlantskim saveznicima. Stoga, dobili su više nego adekvatan odgovor od strane ruske ambasade.

Ono što su Rusi nažalost „zaboravili“, to je da daju pravi odgovor i Aleksandru Vučiću. Jer i ptice na grani znaju da je priča u vezi američkih sankcija NIS-u njegova izmišljotina. Odlazeće administracije nikada takva pitanja ne pokreću nekoliko nedelja pre inauguracije novog predsednika, a on i da hoće da povuče pomenuti potez (a malo je verovatno da je tako) to ne bi nagoveštavao pre nego što čvrsto sedne u predsedničku fotelju.

Ukratko, aktuelna priča o „američkim sankcijama NIS-u“ zbog ruskog vlasničkog udela u njemu, potpuna je glupost. Vučić je nju plasirao iz dva razloga. Prvo, da sada kada mu je prvi put ozbiljno zaljuljana vlast proba da preusmeri pažnju srpske javnosti na neko važno geopolitičko i ekonomsko pitanje. Drugo, u očekivanju Putinovog prozivanja u maju 2025. zbog svega lošega što je u prethodnim godinama učino Rusiji (npr. snabdevanje Ukrajine srpskim oružjem) i u vezi sa tim rusko-srpskim odnosima, Alek bez Kosova produkuje lažni argument za cenkanje.

Rusi sve to ne mogu da ne znaju, kao i da ne vide šta na štetu Srbije i Rusije Vučić već godinama radi. Ipak i dalje ćute! Ako tako nastave stvarno će dočekati da im neko otme udeo u NIS-u ali i uvede Srbiju u NATO protivno većinskoj volji njenog naroda. Kosovo jeste srpska stvar, ali je i test našeg nepristajanja da ispunjavamo zahteve Vašingtona i Brisela koji su na štetu naše nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i prava da vodimo autentičnu spoljnu politiku.

Zato je krajnje vreme – štaviše već je 12 i 15 minuta – da se Rusija aktivira u Srbiji. Ona ima i dalje pozitivan imidž u velikom delu srpskog naroda, uključujući i prevarene birače SNS kartela. Ako bi Moskva kod nas počela da deluje kao što to rade zapadne sile – medijski, preko nevladinog sektora, finansiranjem raznih društveno-političkih aktivnosti – vrlo brzo bi imala snažan politički blok na koji bi mogla da se osloni, umesto što igra na prevaranta Vučića koji na neki način gazi i nju, a ne samo Srbiju.

Ruski odgovor Hilu je stoga morao da sadrži i sliku Severne Mitrovice iz 2012. godine, kada su nju kontrolisale srpske vlasti, policija i civilna zaštita, i fotografiju istog grada iz 2024. godine, kada je on potpuno u rukama albanskog bašibozuka, kome ga je Aleksandar Vučić zajedno sa ostatkom severnog dela Kosova, poklonio.

To najbolje govori o njegovoj veleizdajničkoj, antisrpskoj a samim time i antiruskoj politici. Samo Srbija koja misli o svojim interesima može da bude partner Rusiji!

Ako Moskva u vezi sa tim kao i direktnim Vučićevim odnosom prema njoj nastavi da gura glavu u pesak, dočekaće da se ostvari Hilova vizija distanciranja Srbije od Rusije. Pri tome će i veliki deo nacionalno orijentisanih Srba od nje okrenuti glave, kao što to Moskva sada radi u vezi sa antisrpskom kosovskom politikom Vučića.

Patriotska Srbija to već uveliko posmatra sa negodovanjem koje ubrzano troši srpsku rusofiliju!

Dragomir Anđelković