Није проблем Александар Вучић, хуља и бедна кукавица која је деценију и нешто владала страхом а сад страх влада њиме, проблем су оно који ни у чему не виде проблем!
Они којима је доста свега али немају ништа против да тако и остане.
Они жељни промена док год не морају ништа да мењају.
Они у говнима до носа што задњим дахом мантрају: “Увек може горе!”
Они што вире иза завеса и испод ролетни.
Они што увек имају спремно питање: “Добро, а ко уместо њега?”
Они што би најрадије били неко и уместо себе.
Они што се плаше да их неко не види.
Они што се плаше да их неко не чује.
Они што се плаше да сами себе негде не виде и не чују.
Они који не схватају да кусурају време своје деце.
Они убеђени да ће моћи да им надокнаде године ако сачекају још само мало јер: “Увек може горе…”
Они што из мрака и потаје певају: “Са Косова зора свиће…”
Они гладни а сити слободе!
Они што траже правду по ријалитима.
Они што увек имају пречег посла.
Они што запевају: “Боже, докле?!”, а не чују кад Бог одговори: “Док не дигнеш гузицу!”
Они што “знају” да од њих ништа не зависи!
Они што тону грчевито држећи камен…
Они што имају газде а не послодавце.
Они што страхују за посао од којег не могу да преживе.
Они што су толико пута преварени па више не верују никоме, себи понајмање!
Они што не схватају да нам се није догодио Вучић већ смо се ми овакви догодили њему!
Они што не схватају да је ово борба за децу!
Њима се догодио Вучић, дужни смо им Србију по њиховој, а не његовој мери!
Михаило Меденица
