Устани Србијо 
Поводом имена која се налазе на тзв. још необјављеној „студентској листи“, Драган Ђилас, председник ССП-а, рекао је недавно да је „важно да знамо ставове свих људи који ће ући у политику и да грађани на основу тога могу да гласају“. Другим речима, битно је да се сви кандидати за посланике са те листе одреде по (гео)политички битним питањима.
Потпуно се у вези са тим слажем са лидером Странке слободе и правде. Њему је, ако сам добро схватио, проблем што неки од људи са поменуте листе уважавају Радована Караџића или хвале руске специјалне службе. Легитимно! Нека не гласа за ту листу, односно са својом партијом нема разлога да је подржи, ако су такви кандидати за посланике на њој, по његовом мишљењу, у значајнијој мери заступљени. Мени, опет, то би био разлог да је подржим.
С друге стране ако на тзв. „студентској листи“ буде иоле више оних који мисле слично као наши прозападни опозициони политичари – прихватају Француско-немачки план о фактичком признавању Косова или хашку лаж о „сребреничком геноциду“, те заговарају увођење санкција Руској Федерацији – ту листу не да не бих подржао, већ би против ње отворено и активно иступио. То што је Вучић велеиздајник за мене је разлог да се борим против њега, а не да подржим сличне њему, али још неистрошене. Они могу да буду ако не још опаснији од њега (јер његова политичка поквареност је фасцинантна), онда бар једнако лоши за Србију и спрске интересе ван ње пошто су обавијени надом грађана да су бољи од Вучића.
Од када су отпочела студентска таласања, недвосмислено их подржавам, те сматрам да су уздрмала режим више него било шта пре њих. Народ је изгубио веру у опозицију јер сматра да шурује са Вучићем, да онај њен део који је пре њега био на власти и није битно бољи од садашњег српског спин диктатора, те да је лоше што са њим неретко дели антисрпске, неодмерено прозападне погледе на (гео)политику. Студенти су зато дочекани као нова нада. Већинска Србија очито жели промене али дуго је сматрала да нико ка њима не може да усмери друштвено-политике процесе.
Колико студентски покрет стварно дубински може да преобрази Србију, то стварно не знам, али верујем да је у стању да ерозивно делује против Вучића и одшкрине врата помена. А када се њега решимо отвара се простор макар за много нормалнију политичку битку, а у њој, логично је – ако не допустимо да садашња превирања буду искоришћена за успостављање новог модела прозападног ауторитаризма – да у први план дођу заговорници националног курса.
Сва истраживања указују да огромна већина Срба не прихвата одрицање од Косова и Метохије, те није спремна да пристане на легализацију отмице те наше покрајине ради чланства у ЕУ. Ништа мањи део нашег народа није против уласка у НАТО; подржава Републику Српску шта год мислио о Додику; има симпатија према Русији слагао се или не са Путиновом унутрашњом политиком, јер схвата да је Москва изашла на црту евроатлантским центрима моћи који су нам нанели много зла (уништавање Републике Спрске Крајине; окупација трећине Републике Српске и онемогућавање легалног права на самоопредељење тамошњег српског народа; подржавање монтенегринског неоусташтва те негирања српског карактера Црне Горе; агресија на Србију и окупација Косова, па онда стварање албанске марионетске творевине на том делу наше земље).
Ако у Србију стварно дође демократија, биће немогуће да у земљи где преовлађују такви ставови, државна политика у многоме буде супротна њима (а таква је не само линија којом СНС режим води нашу земљу, већ не заборавимо то и оно што су „жути“ радили пре њега, сетимо се само довођења ЕУЛЕКС-а и тако препуштања Албанцима 90 посто Косова и Метохије 2008, те приближавање НАТО од те до 2012. године).
Да би се демократизација Србије десила, да нам поново не увале НАТО тројанске коње уместо праве националне и политичке слободе – из супротних разлога од Ђиласа (уз уважавање његовог и било чијег права да мисли и говори другачије од мене) – подржавам оно што је рекао. Неприхватљиво је да се мистификује тзв. „студентска листа“, већ је важно да сагледамо ко су људи на њој и какве (гео)политичке идеје заступају. Доста је било варања Србије, време је да она чује истину и определи се по сопственој вољи.
Ваљда се не боримо против Вучића да би се обмањивање нашег народа наставило. Уверен сам да и већина студената, унутар пленума и ван њих, исто тако мисли, само је битно да их разни „душебрижници“ не обману и онда уз помоћ студентског позитивног имиџа то покушају да учине са остатком Србије, како би евроатлантска окупација наше земље била продужена и продубљена!
Драгомир Анђелковић
