Оставке нема, Драган Стојковић наставља мисију на клупи Србије. Тако се да наслутити после поноћног обраћања селектора у медија центру Маракане.
Неће ни руководство, ма ко њега чинио, Фудбалског савеза Србије мењати Стојковића, иако би појединци из тог састава одавно хтели да виде леђа првог човека „орлова“. Подугачак је списак.
Једини ко би Пиксија могао да смени, јесте онај који је и раније, у кључним „стани-пани“ моментима, поклањао поверење селектору у локалним фудбалским ратовима. А, то је председник Србије – Александар Вучић.
А, да ли ће у овом тренутку, са Андрићевог венца, ка комшијским Теразијама 35, бити послата и званична депеша о нужном и што скоријем отказу Стојковићу, тешко је са сигурношћу претпоставити. Ситуација често уме брзо и изненадно да се промени, иако је у овом тренутку мало вероватно да ће Србија мењати селектора. Барем до истека уговора актуелног, с последњим даном 2025.
И кад је био најслабији, јуна 2024, после повратка са СП у Немачкој, Стојковић је добио рат са противницима из ФСС. „Депеша“ са Андрићевог венца послала је током јула, сасвим неочекивано, у фудбалску пензију Бранислава Недимовића. Касније су „нестала“ и два последња селекторова опозиционара, Јован Шурбатовић и Мирослав Тањга. Сведоци тврде да тог септембра, Стојковић није хтео ни да води меч са Шпанијом, док не буду уручени откази генералном секретару и једном од директора.
Наравно, одлучио је и тада – Александар Вучић.
Добијао је Пикси рутински претходно локалне борбе, легитимисао се као први човек српског фудбала, „утегао“ судијску, кадрирао и одлично на плећима носио озбиљно бреме домаће збиље. Са ауторитетом и апсолутном моћи.
Једини пораз, Стојковић је уписао у оном тренутку кад је мислио да од њега нема јачег – уочи Мондијала у Катару. Питао се и тада само један човек… Егзекуција је била само рутинска ствар.
Није тешко претпоставити да у већ проврелом српском фудбалском лонцу и нема стручњака, од имена и презимена, кадрих да се данас лате посла. Проблема је много, најпопуларнији спорт изједа политика, актуелни тренутак није баш адекватан за гашење пожара…
Уосталом, брзо ће и утакмица одлуке са Албанијом, у Београду. Успут, Стојковићев отказ и много кошта. Каса ФСС већ се „ломи“ под „батаљоном“ новозапоследних на Теразијама 3 и 35. Сада и баш нема фудбалских резона за Пиксијеву смену, али ни то није битно наспрам воље једног човека!
Текст: Бранко Спасојевић (Извор: Спорт клуб)
