Портал Н1 објавио је вест о првостепеној пресуди којом је портал 021 обавезан да исплати одштету Немањи Шаровићу због преношења изјаве Ане Брнабић, али је из свог текста изоставио чињеницу која потпуно мења контекст овог случаја – Шаровић је због исте изјаве тужио и саму Ану Брнабић, као и друге медије који су њене речи пренели.
Таквим начином извештавања читаоцу се оставља потпуно другачији утисак: да је Шаровић одлучио да се обрачунава са медијем због изјаве политичарке на власти, док је управо против Ане Брнабић, као особе која је спорне речи изговорила, такође покренуо судски поступак.
А ту чињеницу Н1 својим читаоцима није саопштио.

Немања Шаровић тужио је портал 021 због текста објављеног 26. новембра 2024. године под насловом „Брнабић: Опозиција хоће грађански рат, инцидент у Скупштини је најављен унапред“, који је овај новосадски портал преузео са сајта Радио-телевизије Србије.
У питању је била реакција председнице Народне скупштине Ане Брнабић на догађаје у парламенту, а у спорном делу изјаве она је Немању Шаровића назвала „Ђиласовим плаћеником“.
Виши суд у Београду првостепено је пресудио да портал 021 Шаровићу треба да исплати 70.000 динара, са затезном каматом, због претрпљених душевних болова услед повреде части и угледа, као и 85.000 динара трошкова парничног поступка.
Суд је притом констатовао да је изјава Ане Брнабић на порталу 021 пренета „у потпуности и веродостојно“, као и да јавне личности, међу које спада и Шаровић, морају да трпе виши степен критике од приватних лица.
Упркос томе, суд је оценио да су објављене информације повредиле достојанство Немање Шаровића и да приликом њиховог објављивања није поступано у складу са стандардом дужне новинарске пажње.
Међутим, оно што је за разумевање читавог случаја кључно јесте да Шаровић није судску заштиту тражио само од портала 021.
Због исте изјаве покренуо је поступак и против Ане Брнабић, која га је назвала „Ђиласовим плаћеником“, а тужио је и друге медије који су спорну изјаву објавили. Исход поступка против Брнабић још се чека.
Управо зато изостављање ове информације није неважан детаљ.
Када се објави само податак да је Шаровић добио спор против једног медија, док се читаоцима не каже да је истовремено тужио и представницу власти која је спорну изјаву изговорила, ствара се слика која је суштински непотпуна.
Шаровић, дакле, није штедео Ану Брнабић да би нападао медије, како би се из оваквог извештавања могло закључити. Напротив – судски је поступак покренуо и против ње и против медија који су њену изјаву пренели.
Н1 је имао право да критикује првостепену пресуду против портала 021 и да проблематизује судску праксу према медијима. Али је, уколико жели да јавности представи целу причу, имао обавезу да наведе и чињеницу да је Шаровић тужио и изворног аутора спорне изјаве.
Без тог податка, читаоци нису добили комплетну слику случаја.
А када се из вести избаци управо чињеница која руши наратив да се Шаровић обрачунава са медијима, док представницу власти оставља по страни, онда се оправдано поставља питање – зашто је Н1 прећутао тужбу против Ане Брнабић?