Спољна политика Србије претрпела је у само месец и по дана три тешка ударца. Из поштовања према грађанима Србије, из пројекта градње луксузног хотела на месту Генералштаба, повукао се зет америчког председника Доналда Трампа, Џарерд Кушнер. Русија за то време продубљује кризу са Нафтном индустријом Србије, не саопштавајући да ли ће и коме продати свој удео у власништву, због ког нам је Америка и увела санкције. Цвеће не цвета ни са Европљанима, па је тако Европска комисија почетком новембра објавила никад оштрији извештај о стању у нашој земљи. Бивши дипломата Срећко Ђукић оцењује да потези Европе, САД и Русије последњих месеци показују да се српска спољна политика налази у слепој улици, уз поруку да је земљи потребан потпуни политички рестарт и нови избори, јер актуелна власт нема капацитет да понуди нове идеје.

После вишемесечних протеста студената и грађана, зет америчког председника Доналда Трампа, Џарерд Кушнер, повукао се из пројекта Генералштаб, на чијем је месту у центру Београда хтео да гради луксузни комплекс који укључује и хотел.

Вест о повлачењу Кушнера из пројекта стигла је у дану када је Тужилаштво за организовани криминал подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Горана Васића, Завода за заштиту споменика културе Александра Ивановића и в.д. секретарке у Министарству културе Славице Јелаче. Они су осумњичени за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе у случају Генералштаба.

„Пошто значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку“, рекао је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме „Аффинитy Партнерс“.

Поштовање ипак није показао председник Србије Александар Вучич који је реагујући на ову вест, у свом стилу, запретио.

„Поносан сам на све оне који су покушали да доведу једног таквог инвеститора. Кампањом и хајком која је вођена ми смо успели да све уништимо. Кампања креће као кампања подршке блокдерској хајци, јер је потребно све оцрнити, разорити Србију, оставити је без инвеститора и све друго како би Србија нестала са мапа успешних земаља. Изгубили смо једну изузетну инвестицију. Лично ћу се постарати да сви они који су учествовали у наношењу штете одговарају за то“, рекао је Вучић.

Вучић оправдано нервозан, трећи дипломатски ударац

Чини се да први пут отворено и без увијања Запад не може да остане равнодушан на оно што се у Србији дешава, барем последњих годину дана, од пада надстрешнице у Новом саду и масвоних протеста који су уследили због погибије 16 људи.

Зато нервоза коју показује председник Србије не треба да чуди, имајући у виду да је повлачење Кушнера из пројекта за Генералштаб, фактички трећи дипломатски ударац који је наша земља добила за свега месец и по дана.

Кризи са Нафтном индустријом Србије која је на удару америчких санкција због руског удела у власништву, не назире се крај, а Руси се нису баш показали као велики и добронамерни пријатељи протеклих месеци.

Председник Србије Александар Вучић дао им је рок до 15. јануара да они „реше ствар“.

„Решићемо то 15. јануара, остало нам је још 35 дана. Проблем је што је то пред Нову годину и празнике. Ако Руси не реше ствари до 15. јануара, ми ћемо свар узети у своје руке“, рекао је Вучић.

Упркос вишемесечној кризи и најавама да би више од 50 места у Србији могло суочити са несташицом горива, Русија не излази са предлогом коме ће и да ли продати свој удео.

Зато је амерички стручњак за Балкан Едвард Џозеф и изјавио да је Русији стало до Србије, већ би пронашла решење и лако продала НИС назад Србији, која га је првобитно поседовала, а који је 2008. продат по цени испод тржишне.

,Због НИС-а је ових дана варничило и на релацији Београд-Москва, након што је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров послао поруку да национализација НИС-а није могућа без сагласности обе стране, на шта му је председник Србије одговорио да би волео да чује идеје о томе како НИС може да настави да ради.

Осим хладног туша из Америке због Генералштаба, и пријатељског „њет“ које по, свему судечи. у случају НИС-а стиже из Русије, Србија се у последњих месец и по дана није добро провела ни са Европом, што показује и извештај који је Европска комисија донела поцчетком новембра.

Реч је о документу који је оцењен као најоштрији од почетка приступних преговора. што је било 2014. године.

У поменутом документу се, између осталог, наводи да Србија бележи драматичан пад у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције, уз оцену да су институције фактички под партијском контролом.

Извештај који покрива период од јуна 2024. до маја 2025. године, према оцени бројних европских дипломата, најдиректнији је удар на Вучићеву власт од почетка преговора са ЕУ, а тон и језик документа јасно сугеришу дубоку забринутост због све ауторитарнијих тенденција у земљи.

Не треба заборавити ни да је председник Србије Александар Вучић недавно у Бриселу приликом доласка на састанак у Европској комисији (ЕК), рекао председници Урсули фон дер Лајен да је „управо добио поруку из Москве“. Она га је у незваничном делу успутног разговора који је снимљен – прекинула и потом рекла да причека.

Српска политика у слепој улици

Коментаришући потезе које су у односу на Србију последњих месец и по дана повлачили Европа, Америка и Русија, бивши дипломата Срећко Ђукић каже за Нову да све то показује да се српска спољна политика налази у слепој улици.

„Потребан је потпуни рестарт српске политике, ако је садашња власт у стању да то уради, а лично процењујем да она нема капацитет за тако нешто. Власт се заглибила у тој политици и више није у стању да продукује нове идеје. ни на плану унутрашње полтике која уствари генерише спољну“, каже Ђукић.

Додаје да и међународно окружење указује да су Србији потребни избори да се вентилира постојећа власт и да се дође до нових идеја и погледа, као и новог концепта.

Осврћући се на појашњење Кушнерове фирме о повлачењу из пројекта Генералштаб због поштовање према грађанима Србије, Ђукић каже да му се допада да Киушнер више поштује став грађана од власти које га игнорише.

„То је нешто што је поражвајућа чињеница да више грађане Срибје уважава страни фактор, који би требало да заради профир, него српска власт“, закључује Ђукић.

Извор: Нова.рс