Студенти у блокади саопштили су данас да нису тражили ванредне парламентарне изборе као политички циљ, нити ради преузимања власти, већ искључиво као „средство принуде“, наводећи да ти избори „нису дестабилизација, већ покушај стабилизације друштва“.
„Само нова политичка већина ослобођена притисака и интереса који су довели до ове кризе, може створити услове у којима ће институције бити приморане да раде по закону, а студентски захтеви, као захтеви целог друштва, коначно бити испуњени. Распиши изборе“, навели су студенти на Инстаграму, уочи почетка прикупљања потписа за расписивање тих избора у недељу, 28. децембра.Додали су да су на почетку своје борбе поставили четири, а касније још два, „јасна, рационална и лако испуњива захтева“, наводећи да се сви своде на једну суштину: поштовање закона без изузетака, јасну одговорност носилаца моћи и заштиту основних људских права.
„Они представљају минимум стандарда без којих ниједно друштво не може бити демократско: примену закона, одговорност институција, заштиту људских права и достојанства, као и јавност рада органа власти. У свакој функционалној демократији овакви захтеви сматрају се рутинским – документација се објављује, насиље се процесуира, мирни протести се уважавају, а образовање и здравство штите од политичке злоупотребе“, навели су студенти.
Према њиховим речима, масовни протести, мирни скупови, медијски притисак, буђење народа, апеловање на државне институције, као и обраћање институцијама ван граница Србије, само су неки од начина на које су током годину дана студенти и грађани исказивали незадовољство тренутним стањем у држави и подршку студентским захтевима.
„Показали су упорност, доследност и истрајност кроз вишедневне блокаде, пешачења кроз целу земљу, стрпљиво спровођење директне демократије и масовно организовање. Воља народа је више пута јасно исказана, али је остала игнорисана од стране надлежних“, сматрају студенти у блокади.
После скоро годину дана, како су навели, ниједан од захтева није испуњен, што, према њиховим речима, јасно показује да проблем није у њиховој радикалности, већ у одсуству политичке воље, одговорности и независних институција.
Сматрају да „управо тај јаз између онога што је разумно и онога што је могуће у пракси“, открива „дубоку институционалну кризу“, због чега су 5. маја званично затражили расписивање ванредних парламентарних избора.
„Испуњење студентских захтева јесте у надлежности институција судске и извршне власти. Иако би њихов рад морао бити независан, оне су заробљене у систему у ком режим контролише све: уценама, притисцима, полугама моћи и новцем. Зато је неопходна промена система из корена – кроз промену органа власти“, пише у саопштењу.
Када институције, како су навели, систематски одбијају да поступају у складу са законом, а сви други облици притисака током годину дана не дају резултате, избори „остају једино средство да грађани мирним путем промене однос моћи и омогуће функционисање система“.
„У ситуацији у којој су судство, тужилаштво, полиција и извршна власт лишени стварне самосталности, промена састава парламента и власти постаје предуслов за било какву одговорност“, додали су студенти у блокади.
Извор: Бета
