Министар културе Никола Селаковић оценио је данас да је катастрофално стање у „заштитарској служби“ у Србији, дужној да штити културна добра, помаже у њиховом одржавању и представља их домаћој и иностраној јавности, оптужујући поједине који раде или су радили у заводима за заштиту споменика културе за корупцију.
„Ову банду треба растурити до краја и то само на основу слова закона, јер ако ми то не би урадили, онда ће од српског културног наслеђа остати фотографије“, рекао је Селаковић на седници Скупштине Србије.
Навео да се у расправи у парламенту о томе чуло „много неистина“, као и да је све повезивано са судским поступком који се води против њега и неколико његових колега, у ком се терети за незаконито скидање заштите културног добра са комплекса Генералштаба.
„Монтираним, политичким, фингираним поступком. Поступком у коме се као иницијатори или кључни сведоци који, гле чуда, управо раде у заштитарским службама“, рекао је министар.
Говорећи о оптужбама да је државни секретар Министарства културе Миомир Ђорђевић у Републичком заводу за заштиту споменика културе неосновано покушавао да приступи серверима због случаја Генералштаб 3. децембра прошле године, Селаковић је навео да је Ђорђевић тада имао састанак са директором тог завода, након чега је кренула „медијска хајка“.
„Сви кажу да је дошао да упадне у информациони систем Завода да промени податке. 26 медијскин натписа“, навео је Селаковић.
Он је рекао и да је рестаураторка тог Завода Естела Радоњић Живков писала допис Министарству културе у септембру 2024. године у коме наводи да је меморијски простор одобрен за функционисање информационог система непокретних културних добара скоро у потпуности попуњен, те да је потребно проширење складишног простора на серверима Канцеларије за ИТ.
„Ова бранитељка рушевине Генералштаба пише да се софтвер информационог система налази у поседу Канцеларије за ИТ, највероватније у Дата центру у Крагујевцу. Дакле, он се уопште не налази у згради Завода, али је важно водити хајку“, рекао је Селаковић.
Поновио је причу о манастиру Жича, утврђеног за културно добро 1947. године по ком је и његова околина саставни део културног добра, наводећи да је Републичког завода за заштиту споменика културе доставио обавештење и инструкцију са списком парцела регионалном заводу у Краљеву, како би спровео припрему доношења одлуке за утврђивања граница заштићене околине.
„Краљевачки завод је урадио нешто за Жичу. Ево прве незаконитости и неправилности. Регионални завод надлежан је за културна добра и културна добра од великог значаја, а Републички завод за културна добра од изузетног значаја, што је Жича од 1979. године“, казао је министар.
Према његовим речима, у евиденционом листу пописано је мање од 20 досто до тада тумачене зоне заштите око манастира Жича, јер му је Републички завод рекао да то уради.
„Један дан након доношења тог решења, они заинтересованом лицу издају информацију о локацији и кажу му да није у зони заштите и да може да гради шта хоће. Дакле прво су узурпирали надлежност Републичког завода, а онда су Републички и регионални завод узурпирали надлежност Скупштине Србије, јер је она једина која може да утврди које катастарске парцеле чине заштићену околину“, навео је Селаковић.
Тврди и да су Цркву светог Спаса у оквиру манастира ставили под претходну заштиту, иако цео манастир од 1979. године утврђен као културно добро од изузетног значаја, наводећи да је претходна заштита само један од корака у проглашењу културног добра за културно дорбо и да је привременог карактера.
„И наравно да ми (Министарство културе) то укидамо“, рекао је Селаковић.
Говорећи о предложеном проглашењу четири историјска предмета за културна добра од изузетног значаја, о којима треба да одлуче посланици у Скупштини Србије, Селаковић је изразио уверење да ће посланици то подржати тај предлог, наводећи да се тиме стиче услов да она буду номинована у регистар покретних културних добара УНЕСКО.
У питању су Крунидбене инсигније краља Петра Првог Карађорђевића, Похвала монахиње Јефимије – Покров за мошти кнеза Лазара, Вотивна колица из Дупљаје и скулптура „Данубиус“ из Лепенског вира.
„Захваљујем се свима који су најавили подршку томе у дану за гласање. А најављујем да већ сада припремамо предлог одлуке за утврђивање културног добра од изузетног значаја за слику Уроша Предића – ‘Косовка девојка’, уверен сам да ће се ту наћи и слика ‘Крунисање цара Душана’ Паје Јовановића“, рекао је Селаковић.
Говорећи о скулптури „Данубиус“ из Лепенског Вира, казао је да та скулптура стара најмање 7.000 година
Крај епохе Лепенског вира је 5.900. година пре нове ере, подсетио је он, и додао: „Само погледајте колико је на територији Европе држава које могу да се подиче са таквим културним благом“.
Извор: Бета
