Студентска листа планира да међу првим мерама за бољи положај запослених у Србији спроведе департизацију јавног сектора, преиспита запошљавања у државним институцијама и јавним предузећима, уведе ред на тржишту рада и почне припрему новог Закона о раду, рекао је будући посланик Студентске листе и стручњак за радно право Марио Рељановић.

Он је навео да департизација подразумева враћање на посао радника који су у претходне две године отпуштени због подршке студентским и грађанским протестима, као и преиспитивање запошљавања које се тренутно одвија у појединим државним институцијама и јавним предузећима, а које, како је оценио, није засновано на реалним потребама, већ има за циљ додатно отежавање транзиције власти.

„Истовремено ће се започети на комплементарним активностима промене економске политике и израде новог закона о раду, уз активне консултације са свим релевантним партнерима“, рекао је Рељановић, који је 108. на Студентској листи.

Имајући у виду да међународни стандарди рада прописују детаљну процедуру консултација са социјалним партнерима, ургентне измене прописа неће бити спровођене на брзину, већ на средњи рок, кроз координисану израду више законских текстова, укључујући законе о раду, тржишту рада, положају особа са инвалидитетом на тржишту рада и штрајку.

Затварање фабрика – одговорност бивше власти

Говорећи о најавама затварања фабрика и могућности да велики број радника остане без посла, Рељановић је оценио да је за такав исход искључиво одговорна одлазећа власт, због погубне економске политике коју води већ 14 година.

„Њени ефекти су почели да се осећају још пре неколико година, да би садашње најаве одласка биле само наставак тог таласа неуспеха“, истакао је он.

Као пример навео је фабрику Дрекслмајер у Зрењанину, која је још 2025. године најавила смањење производње и постепено гашење, истичући да њен одлазак нема везе са променом власти, већ са неодрживошћу концепта „трке до дна“, односно привлачења страних инвестиција по сваку цену, уз обилате и економски неоправдане повластице и субвенције.

Како је објаснио, таква улагања била су по правилу усмерена на узак круг делатности које се баве производњом полупроизвода, мануелним пословима са ниским зарадама и без професионалне перспективе за запослене.

Након што се у оквиру ургентних мера направи пресек стања незапослених, биће процењено да ли је могуће помоћи радницима кроз хитне програме преквалификације или друге инструменте који би им олакшали период до проналаска новог запослења.

Он је указао да на основу важећег Закона о раду није могућа већа заштита од отпуштања, док евентуално краткорочно финансијско збрињавање запослених у фабрикама које се гасе првенствено зависи од преговарачке снаге синдиката или других представника радника.

„Циљ је да се повећа број инспектора рада“

Када је реч о контроли послодаваца и поштовању њихових обавеза према запосленима, план Студентске листе је да се инспекција рада постави на новим темељима, са значајно већим овлашћењима, али и већом одговорношћу.

„Циљ је да се повећа број инспектора рада, као и да им се пруже квалитетнији услови рада од садашњих“, рекао је Рељановић, додајући да постоје бројна позитивна искуства из других земаља региона и Европе на основу којих ће се радити на превазилажењу постојећих недостатака у надлежностима инспектора.

Истовремено ће бити организован ефикаснији систем унутрашње контроле, уз нулту толеранцију према коруптивном понашању и другим врстама притисака на инспекторе рада.

Говорећи о секторима у којима су запослени најугроженији, посебно је издвојио грађевинарство и велике производне системе, пре свега када је реч о безбедности на раду.

Као значајан проблем навео је и практично неконтролисан прилив страних радника који, према његовим речима, често раде у условима модерног ропства, због чега је за њихову заштиту припремљен посебан сет ургентних мера.

У осталим делатностима неће бити посебних секторских мера, али ће се кроз општи пакет активности и ефикаснији систем контроле посебна пажња посветити поступању послодаваца у вези са распоредом и трајањем радног времена, као и обрачуном и исплатом зарада, што су, како је оценио, проблеми који су у претходном периоду највише погађали раднике.

Промене и у раду Националне службе за запошљавање

Рељановић је најавио и значајне промене у раду Националне службе за запошљавање (НСЗ), наводећи да су социјални партнери практично уједињени у критикама њеног досадашњег рада и оцени да је неопходно драстично променити њену позицију.

Према његовим речима, већ су припремљене анализе које се односе на проширење обухвата осигурања за случај незапослености, као и на (не)ефикасност такозваних активних мера запошљавања.

„Приступ ће бити сасвим измењен, фокусирањем на индивидуалну подршку сваком незапосленом лицу која сада практично изостаје“, рекао је Рељановић.

Програмом Студентске листе предвиђено је и оснивање института за тржиште рада као средњорочна мера, по узору на сличне аналитичке и истраживачке јединице у Европи и свету. Тај институт преузео би аналитички део надлежности НСЗ, планирање потреба тржишта рада и послове повезивања привреде, образовања, радника и других актера на тржишту рада.

Хоће ли бити настављена политика субвенционисања страних инвеститора?

На питање да ли ће бити настављена политика субвенционисања страних инвеститора по сваком отвореном радном месту, Рељановић је одговорио да се таква политика током година показала као бесмислена и економски неисплатива, због чега у постојећем облику сигурно неће бити настављена.

„То, међутим, не значи да ће држава престати да подржава привреду. Субвенције неће бити ограничене на стране инвеститоре, напротив, постоје планови како да се улагања у домаћу привреду драстично увећају“, истакао је он.

Подршку ће, како је најавио, добити иновативне идеје и озбиљни бизнис планови за високоспецијализоване и високопрофитабилне делатности, кроз стварање оптималних услова за њихово спровођење.

„Скраћивање пуног радног времена не сме подразумевати смањење зарада“

Студентска листа планира и увођење могућности четвородневне радне недеље кроз нови Закон о раду, при чему би послодавци и синдикати, односно радници, имали слободу да такав модел прилагоде специфичностима својих делатности.

„Једино правило које ће се кроз закон наметнути биће да скраћивање пуног радног времена не сме подразумевати смањење зарада“, рекао је Рељановић.

Како је објаснио, радници би и даље радили пуно радно време, али би оно било другачије организовано, док би вредност њиховог рада остала непромењена, па прелазак на четвородневну радну недељу не би могао да буде искоришћен као законски основ за смањење постојећег нивоа зарада.

Извор: Н1