Грађани Србије плаћају од 14 до 18 милијарди евра за програм „Скок у будућност“, који не постоји као документ, за који не постоји ни план, чије детаље зна само неколицина политичара и чији пројекти поскупљују из године у годину.
„И овај програм као и сваки следећи завршиће исто – све ће бити идеално на папиру, иако закон предвиђа да би они морали да праве приоритете, да се виде трошкови и друго. ‘Скок у будућност’ је као некакав подскуп свих оних пројеката и пре овога. Некада убаце Моравски коридор, некада не, и због тога варира тај износ“, рекао је представник Фискалног савета Марко Милановић.
Додао је да та флексибилност одговара власти. „Када им треба цифре се прикажу веће, када нарасту трошкови онда се сужавају пројекти па се тако избацује Национални стадион који је био део ЕXПО-а, а сада није део“, рекао је Милановић.
У јануару 2024. председник Србије Александар Вучић најавио је нови пројекат Експо, те је јавност том приликом потпуно погрешно обавештена о цени Експо изложбе, а политичари су „пустили да се иста та јавност крчка наредних неколико дана“.
Затим се појавио министар финансија Синиша Мали и појаснио да цена није само у вези са сајамском изложбом, већ се односи на све пројекте који ће бити део програма „Скок у будућност“.
Према последњој информацији у ревидираној Фискалној стратегији, када се саберу сви пројекти (њих 52 укупно, ранија бројка 56) долази се до цифре од 2,2 билиона динара (18,9 милијарди евра) утрошених до 2025. године и планираних у 2026. години, али већина тих пројеката и неће бити готова до 2027. или чак 2028. године, пише Нова економија.
Када се сабере планирани трошак за те пројекте и у наредним годинама, добија се 21,7 милијарди евра утрошених до краја 2028. године.
„И ту долазимо са лицитацијом – да ли овај програм вреди 17 или 18 милијарди евра? Или како стоји у последњем документу министарства финансија само 14,6 милијарди евра? Постоји и сајт под називом ‘Скок у будућност’, али је тамо списак пројеката који је различит од онога што видимо у Фискалној стратегији и ту долазимо и до четврте цене за сјајнију будућност Србије од 14,5 милијарди али овог пута не знамо да ли је динара или евра, јер није ни назначено“, пише Нова економија.
Наведено је да се поставља питање који пројекти су уопште у том програму и да ли је канализација заиста скок у будућност како је виде политичари или је само основна хигијенска потреба „без које Србија живи већ предуго“.
„Наш новац се троши без јасног плана и без пратећих докумената, нико не зна да вам тачно каже који пројекти тачно улазе у споменути програм, нити да ли су нам те инвестиције потребне, а камоли да је и за један од тих пројеката урађена анализа исплативости“, пише Нова економија.
Економисти су, како је наведено, указали да су се неке цене за пројекте толико увећале да једним делом могу да се правдају порастом цена материјала, али део се односи и на лоше планирање и пројектовање, док се део односи на „уграђивање“ у цене што је постало јасно после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.
Како су казали у Фискланом савета, у односу на јунску Стратегију, у новој која је изашла у новембру, дошло је до ефективног повећања цене приказаних пројеката за скоро 850 милиона евра за неколико месеци.
Највеће повећање од 470 милиона евра односи се на изградњу Фрушкогорског коридора, затим за Експо 2027 са повезаним пројектима (270 милиона евра), за изградњу саобраћајнице Рума–Шабац– Лозница и друго.
Процењена вредност инфраструктурних пројеката у изградњи, како се наводи, континуирано расте, па у појединим случајевима укупни трошкови већ далеко премашују првобитно уговорене износе.
Рачуница економиста показала је да је, на пример, вредност пројекта Рума–Шабац– Лозница (укључујући накнадно придодату деоницу Слепчевић–Бадовинци) нарасла са иницијалних 65,2 на тренутних 122,9 милијарди динара, што је пораст за скоро 90 одсто.
„Узроци поскупљења су непознати јер анекси уговора нису јавно доступни. Према информацијама доступним у документима Министарства грађевинарства уговор о путу Рума–Шабац–Лозница имао је девет анекса у периоду март 2020. – децембар 2024. године. Оваква поскупљења и непотпуна јавна документација само су неки од индикатора лошег управљања инвестиционим пројектима“, рекли су из Фискалног савета.
Наведено је да све те инвестиције, планове и програме треба да добију одобрење Комисије за капиталне инвестиције, основане 2020. године заједно са својим телима, али јавност, како пише, ни после шест година од успостављања тог тела не зна ни ко су њени чланови, како се одлучује о приоритетима, нити обавештава грађане о раду.
Нова економија је писала раније о количини радних тела и комисија основаних у последњим годинама у Србији која су често дуплирана, не знају им се чланови, нити је познат њихов рад, али сви уредно примају буџетске уплате, поново на терет пореских обвезника земље.
Како је истакнуто, сви ранији програми актуелних власти пробили су рокове и цене, као на пример „Србија 2025“.
Власт сада најављује нови програм до 2030. и могуће 2035. године, за који аналитичари кажу да ће највероватније бити спровођен у сличном маниру као и последњи.
Закон предвиђа и одговорност Владе која не успе у својим плановима, која пробија рокове и увећава цене пројеката.
„Отворићете Закон о буџетском систему где постоји део који би могао да се преточи у веће обавезе које би Влада требала да има. У идеалном случају законодавац, односно скупштина би требала да покрене питање зашто се пробијају рокови и расту цене. Али тек када се деси нешто катастрофално као надстрешница, онда се тек покрећу те приче о одговорности“, рекао је Милановић.
Извор: Бета
