Ванредни професор на Факултету политичких наука (ФПН) у Београду Дејан Павловић оценио је данас да би лустрација у Србији могла бити ефективна и лековита, али да тај инструмент није савршен и да би пре евентуалног спровођења те мере било неопходно обезбедити ширу друштвену подршку. Он је казао да је лустрација „важна мера одбране демократије“ у ситуацијама када редовни кривичноправни и прекршајни поступци нису делотворни због наступања застарелости поступка или немогућности да се примене кривичноправни стандарди утврђивања правне истине.
Упитан да ли би било делотворно спровести лустрацију у Србији након евентуалне промене власти имајући у виду да је више од 700.000 људи учлањено у Српску напредну странку (СНС), Павловић одговара да припадност некој партији није разлог за лустрирање. „Не видим никакав значај броја 700.000 који се наводи као број чланова СНС. Не лустрира се неко због чланства у политичкој странци у овом случају, већ због учешћа у кршењу људских права и других непочинстава попут корупције, урушавања институција и слично. Многи који би били проверавани вероватно нису чланови странака већ су полицијски заповедници, запослени у БИА и медијски могули“, казао је саговорник агенције Бета.
По његовим речима, након коренитих друштвених и политичких промена нужно је најпре организовати јавну расправу и обезбедити ширу друштвену подршку за такву интервенцију. „Током такве расправе искристалисаће се одређени модел, односно повући ће се одређене ‘црвене линије’ у смислу обухвата лица која би била процесуирана и евентуално санкционисана. У неким друштвима се сматра да је сврха остварена самим утврђивањем истине и објављивањем тих података. Због правне сигурности неопходно је унапред законом утврдити обухват лица која пролазе проверу, поступак, надлежну комисију, рокове, санкције и правне лекове“, рекао је Павловић.
Он истиче да је лустрација по својој природи административни, а не судски поступак, те да зато стандарди доказивања нису строги попут оних које примењују судови.
Додао је да због тога нема потребе да поступци трају предуго, али да је кључно ко су чланови „комисији за утврђивању истине о кршењима људских права и урушавању институција“. „Важно је да то тело од десетак људи сачињавају особе високог ауторитета, чији ће осећај за правду и правичност одговарати ‘духу времена’ (…) У циљу подупирања крхких демократских институција некада је пожељно лицима за која се утврди да су као јавни функционери учествовали у кршењу људских права и урушавању институција на одређени период од 5, 10 или 20 година ускрати могућност именовања на одређене функције и пасивно бирачко право“ – да буду бирана на функције, изјавио је Павловић.
Упитан државама у којима је лустрација дала добре резултате, професор ФПН истиче Чешку и систем који је успостављен почетком деведесетих година прошлог века. „Током 10 година проверено је између 300.000 и 500.000 грађана, а три до пет одсто је оглашено спорним и ускраћена им је могућност да заузму одређене позиције у државној управи, најчешће због припадности репресивном апарату. Чешки уставни суд је процес лустрације сматрао превентивном и привременом мером у циљу заштите демократског поретка и спречавања рестаурације тоталитарног режима“, казао је Павловић.
По његовим речима, сличан је био процес и у Словачкој, Естонији и Летонији, мада су се прописи о лустрацији краће примењивали у тим државама.
Додао је да се процес лустрације у Мађарској углавном базирао на провери, утврђивању истине и обнародовању спорног деловања одређених функционера. „Није нужно доводило ни до оставки неких спорних грађана, нити је постојала мера забрана именовања на одређене позиције у држави и друштву. Слично је било и у пољском моделу. Европски суд за људска права имао је разумевања за овакве типове лустрације, под условом да постоје одређене гаранције правичности поступка и да нема драстичних и драконских санкција попут трајног одузимања политичких права“, изјавио је професор.
На питање да ли је изостанак лустрације након 5. октобра 2000. године у Србији био грешка, Павловић одговара потврдно и додаје да Демократска опозиција (група странака ДОС) није имала снагу да спроведе тај процес. „По мом скромном мишљењу, изостанак лустрације након 5. октобра је омогућио садашње заробљавање државе и друштва од стране добро организоване интересне групе која не преза ни од потпуног девастирања институција и тешких кршења људских права. С друге стране, треба признати да је политичка елита која је преузела власт 2000. године била изузетно фрагментисана и имала политичке дугове према службама безбедности и другим центрима моћи у земљи и изван ње“, закључио је професор ФПН.
На студентском скупу „Шта значи победа?“ у суботу у Новом Саду говорници су поручили да ће Србији након промене власти бити неопходна лустрација и доношење закона о пореклу имовине. Председник Србије Александар Вучић оценио је захтев за доношење Закона о лустрацији као покушај студената да склоне „сваког политичког противника којег не могу да победе“.
Извор: Бета
