Посланици Народног покрета Србије (НПС) предложили су током данашње седнице парламента о изменама изборних закона да дневни ред заседања буде допуњен предлогом о оснивању посебног одељења јавног тужилаштва за сузбијање високе корупције међу функционерима и политичарима али је владајућа већина одбацила тај предлог.
Председник НПС Мирослав Алексић рекао је на почетку седнице да би то тужилаштво истраживало случајеве високе корупције не само за време актуелне власти већ и у ранијим периодима.
„НПС ће захтевати успостављање тужилаштва за преиспитивање порекла имовине, као и доношење новог Закона о пореклу имовине, како би се имовина сваког јавног функционера могла темељно испитати, али и да тужилаштво добије сопствене истражне капацитете, односно полицију, како би се избегли проблеми у спровођењу истрага“, навео је Алексић а пренео Народни покрет Србије.
Додао је да је по индексу перцепције корупције, Србија најлошије оцењена земља у региону а да је на глобалном плану на 116. месту од 182 рангиране земље.
„Неопходна је и петогодишња стратегија за борбу против корупције, јер без системског приступа нема ни стварног напретка. Они који су поштено радили не треба да страхују, за разлику од оних који су поступали супротно закону“, навео је Алексић.
Посланици НПС предложили су и да се на дневни ред стави Предлог закона о измени Закона о порезу на додату вредност, којим би се посебна стопа ПДВ за основне животне намирнице и производе смањила са 10 на један одсто за хлеб, пекарске производе, млеко и млечне производе, брашно, шећер, лекове, уџбенике и друге основне потрепштине.
Алексић је оценио да се економија Србије налази на око 41 одсто просека ЕУ, док је бруто домаћи производ (БДП) на нивоу од приближно 50 одсто просека ЕУ и додао је да је просечна плата у Србији и даље три до четири пута нижа од просечне зараде у земљама ЕУ.
„Према садашњем темпу економског развоја, грађанима би било потребно око 35 година да достигну просечан животни стандард и висину плата које данас постоје у ЕУ. Са друге стране, то не спречава власт да кроз различите намете настави да узима новац од грађана. Ако у Србији имамо око милион људи на ивици сиромаштва и ако више од 50 одсто запослених прима мање од 85.000 динара, колико износи медијална зарада, онда је неопходно да се држава одрекне дела прихода, бар када су у питању основне животне намирнице“, навео је председник НПС.
Тај покрет је предложио и да се дневни ред допуни тачком Предлог закона о изменама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју пошто је, по његовим речима, од 2018. до 2023. године смањен обим пољопривредног земљишта за око 21 одсто, а за око 40 одсто мање газдинстава се бави сточарством него пре 10 година.
„У протеклих 14 година пољопривредни сектор је претрпео озбиљно слабљење и девастацију, што се може уочити и у подацима нове стратегије усвојене за наредни десетогодишњи период. Данас у Србији постоји око 508.000 пољопривредних газдинстава, док их је пре 10 година било око 650.000. Некада је у пољопривреди радило око 1,5 милиона људи, док је данас тај број пао на око 1,15 милиона“, казао је Алексић.
Извор: Бета
