Европска комисија објавиће данас током извештај о напретку Србије ка Европској Унији. Иако је власт декларативно за чланство у ЕУ, наводећи то као свој „стратешки циљ“, у документу који је Нова.рс имала на увид, а који ће данас бити презентован, наводи се да Србија бележи драматичан пад у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције, уз оцену да су институције фактички под партијском контролом.

Извештај који покрива период од јуна 2024. до маја 2025. године, према оцени бројних европских дипломата, најдиректнији удар на Вучићеву власт од почетка преговора са ЕУ, а тон и језик документа јасно сугеришу дубоку забринутост због све ауторитарнијих тенденција у земљи.

Демократија и владавина права

Општа политичка ситуација у Србији, према извештају, остаје потпуно под доминацијом Српске напредне странке и председника Александра Вучића, који задржава контролу над свим гранама власти.

Европска комисија бележи да су избори на свим нивоима били обележени озбиљним неправилностима, од злоупотребе државних ресурса и притисака на бираче, до медијске неравнотеже.

Институције које би требало да обезбеде равноправност у политичком процесу “остале су слабе и под политичким утицајем”, док Народна скупштина функционише као “формално тело које потврђује одлуке извршне власти”. Поверење грађана у демократију, оцењује ЕУ, налази се на историјском минимуму.

Избори и политички плурализам

ЕУ констатује да изборни процес у Србији и даље није у складу са стандардима Европске уније и ОЕБС-а. Државна изборна комисија “није показала потребну независност”, а већина препорука посматрачке мисије ОЕБС-а из претходних циклуса никада није спроведена.

Посебно се истиче да опозиционе партије немају равноправан приступ медијима, финансирању и кампањи, док су њихови кандидати изложени систематским притисцима и кампањама дискредитације.

Медији и слобода изражавања

У делу извештаја посвећеном медијима тон Европске комисије никада није био оштрији.

Србија је, како се наводи, „озбиљно нарушила слободу медија.“ Медијски простор је „дубоко поларизован“, а већина националних телевизија функционише као пропагандни продужетак власти.

ЕУ констатује да је процес доношења нових медијских закона у јуну 2025. спроведен без транспарентности и јавне расправе, чиме је прекршена законска обавеза. Иако су прописи формално усклађени са европским стандардима, њихова примена у пракси супротна је основним принципима слободног новинарства.

Један од најозбиљнијих налаза односи се на догађај из априла 2025. године, када су телевизијски канали критички настројени према властима уклоњени са кабловске платформе након што ју је купио Телеком Србија, чији је већински власник држава. Европска комисија то описује као озбиљан удар на плурализам и слободу изражавања.

Ова формулација, иако дипломатски ублажена, наводе наши саговорници који су упознати са процесом израде извештаја, у пракси означава ситуацију у којој су канали попут Н1 и ТВ Нова, једини простори слободне јавне дебате, уклоњени из домаћинстава широм земље одлуком државног оператора. У тумачењу аутора овог текста, то представља један од најдрастичнијих примера институционалне цензуре у савременој Србији.

ЕУ даље истиче да Србија још није усвојила нови акциони план за медијску стратегију, док Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) већ годину дана функционише без Савета који може да доноси одлуке,  што значи да је регулаторни систем фактички блокиран.

Безбедност новинара и СЛАПП тужбе

Напади и претње новинарима остају свакодневица, наводи се. Европска комисија бележи раст физичких и вербалних напада, као и пораст СЛАПП тужби, стратешких тужби чији је циљ финансијско исцрпљивање новинара и активиста. У већини случајева, тужбе подносе функционери власти или медији блиски режиму.

Судови, оцењује се, споро и неефикасно реагују, док је број процесуираних случајева и даље занемарљив.

Правосуђе и основна права

Реформа правосуђа стагнира, а независност судства и тужилаштва је под озбиљним знаком питања, истиче се у извештају ЕК.
Наводи се да Високи савет судства и Високи савет тужилаца постоје само формално, док у пракси политички утицај и даље доминира.

„Грађани, констатује Комисија, “немају поверења у правосуђе”, јер се одлуке често доживљавају као политички мотивисане“, сматрају аутори извештаја.

Борба против корупције

Борба против корупције оцењена је као “застала и без резултата”.

Агенција за спречавање корупције нема капацитете ни ауторитет, док се механизми контроле имовине и сукоба интереса готово и не примењују. Специјално тужилаштво не води процесе против високих функционера, а случајеви великих злоупотреба јавних средстава остају некажњени. ЕУ наглашава да у Србији нема политичке воље да се обрачуна са корупцијом на врху власти.

Функционисање институција и јавна управа

Институције су, како стоји у извештају, “централизоване, без одговорности и без контроле извршне власти”. Процес доношења закона се редовно спроводи по хитном поступку, без јавне дебате.
Запошљавање у државним органима заснива се на политичкој лојалности, а не на знању и резултатима.Људска права и основне слободе

Европска комисија упозорава на политичке притиске на независна тела попут Повереника и Заштитника грађана, као и на све веће ограничавање простора за цивилно друштво.
Забележени су и случајеви прекомерне употребе силе током протеста, уз готово непостојећу одговорност полиције.

Економски критеријуми

Иако српска економија остаје формално стабилна, ЕУ примећује успоравање раста и високу инфлацију, уз упозорење да политички притисци и нетранспарентност подстичу неједнакост и корупцију.
Јавна предузећа су и даље под партијском контролом, док инвестициони процеси, нарочито они повезани са Кином и Русијом, често крше правила о јавним набавкама ЕУ.

Закључак

Према речима дипломатских извора Нова.рс, извештај Европске комисије не оставља простор за релативизацију и додаје се да Србија је у последњих годину дана направила корак уназад у готово свим кључним областима.

Од избора и правосуђа, преко борбе против корупције, до слободе медија и институционалне независности, документ бележи најниже оцене у последњој деценији.

„У дипломатском језику Брисела, ово је отворено упозорење да режим Александра Вучића клизи ка моделу потпуне ауторитарне контроле, у коме институције постоје само на папиру, а медији који не припадају систему власти, попут оних у оквиру Унитед Медиа, су под константим притиском и ударом“, наводи извор Нове.

Извор: Нова.рс