У Србији је уочено успоравање реформи, назадовање слободе изражавања, одсуство напретка у правосуђу, повећање тензија, поларизација у друштву, а земља се позива да заштити основна права и оствари значајан напредак у области владавине права и нормализације односа са Косовом. То се констатује у анексу закључака о политици проширења ЕУ, који би требало да буду усвојени на састанку европских лидера сутра и прекосутра у Бриселу.
Савет је поздравио то што европске интеграције остају стратешки циљ Србије и очекује да то буде јасније изражено делима и речима. „То укључује демонстрирање снажне политичке воље и доследност у спровођењу реформи, као и објективну и недвосмислену комуникацију о ЕУ“, наводи се у закључцима. Савет је оценио да су реформе значајно успорене током прошле године, али да је недавно било одређеног позитивног развоја догађаја. Уз подсећање да су отворена 22 од 35 поглавља, а два привремено затворена, Савет додаје и да је Европска комисија проценила да је Србија спремна за отварање кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст). „Савет ц́е се вратити питању отварања кластера 3 у складу са преговарачким оквиром, посебно истичуц́и потребу за значајним даљим напретком Србије у области владавине права и нормализације односа са Косовом, што ц́е наставити да одређује укупни темпо приступних преговора о приступању“, истиче се у закључцима.
Говорећи о масовним протестима после трагедије у Новом Саду, Савет истиче да је потребно јачати слободу окупљања, осигурати безбедност новинара и спровести независну и темљену истрагу извештаја о насиљу и прекомерној употреби силе. „Савет позива Србију да смањи тензије и превазиђе дубоку поларизацију у друштву стварањем услова за инклузивни дијалог који укључује све заинтересоване стране, укључујујћи цивилно друштво“. Указује се на важност заштите свих основних права, укључујући слободу медија, изражавања и заштиту најрањивијих група, као и недискриминаторно поступање према припадницима мањина.
Иако поздравља усвајање амандмана медијскх закона, Савет „са жаљењем“ примећује назадовање у слободи изражавања и истиче да је примена закона од кључне важности. Савет је позвао Србију да брзо заврши именовање чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) на инклузиван и транспарентан начин и да обезбеди његову способност да ефикасно функционише. Борба против дезинформација и манипулације страним информација траба да укључи и борбу против анти-ЕУ наратива у медијима и јавној комуникацији.
Савет је оценио да Србија није постигла „никакав напредак у правосуђу“ и да је постигнут ограничен напредак у борби против корупције и организованог криминала. Србија, додаје се, треба да убрза реформе и оствари конкретне и опипљиве резултате, посебно у испуњавању прелазних мерила у погљављима 23 и 24. Поздравља се усвајање амандмана на законе о јединственом бирачком списку и указује на важност њихове примене, посебно у погледу завршетка ревизије бирачког списка, као и испуњавање осталих препорука ОДИХР-а које се тичу кључних аспеката изборног процеса. Савет је позвао Србију да се усклади са визном политиком ЕУ и изразио забринутост због давања српског држављанства руским држављанима по убрзаној процедури, „што представља потенцијални безбедносни ризик за ЕУ“.
У погледу економских критеријума, Савет је поздравио добар ниво припремљености Србије у развоју функционалне тржишне економије и позвао је да интензивира напоре како би унапредила капацитете да се носи са конкурентским притиском и тржишним снагама унутар ЕУ и да спроведе неопходне структурне реформе. „Савет поздравља кораке Србије ка диверзификацији њених енергетских извора и рута“, додаје се.
Савет је истакао да остаје посвећен даљем напретку постепене интеграције Србије у унутрашње тржиште ЕУ и поздравио текућу примену Плана раста за Западни Балкан у земљи. Србију Савет у документу охрабрује да јача добре суседске односе и доприноси стабилности и помирењу са свим партнерима у региону. Поздрављено је што је Србија одржала посвећеност бројним иницијативама за регионалну сарадњу и указано да су и даље потребни одлучни напори за решавање проблема укорењених у наслеђу. Савет је поново истакао значај регионалне сарадње у домаћем поступању према ратним злочиницима, решавању преосталих случајева несталих и пуну сарадњу са Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале. Истиче се да не треба да буде подршке осуђеним ратним злочинцима, величања или порицања њихових злочина. Поздрављајући недавно постепено повећање усклађености са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, Савет је поновио да очекује од Србије напоре ка пуном усклађивању, посебно са рестриктивним мерама против Русије и Белорусије. Такође је Савет позвао српске власти да се уздрже од постпака и изјава супротних позицијама ЕУ у спољној политици и око стратешких питања. Истовремено је поздравио помоћ Србије Украјини, као и континуирано и активно учешће земље у мисијама ЕУ, додајући да охрабрује Београд да настави сарадњу са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивих мера ЕУ.
Савет је потврдио пуну подршку дијалогу Београда и Приштине о нормализацији односа уз посредовање ЕУ који предводе Висока представница и специјални представник ЕУ. Како се додаје, напредак Србије на европском путу зависиће од потпуног испуњавања обавеза из Споразума о путу за нормализацију из 2023. и Анекса о имплементацији и свих претходних споразума без даљег одлагања или услова. Указујући да обе стране ризикују да пропусте значајну прилику, Савет признаје да домаћи политички контекст и у Србији, и на Косову, представљају изазов за напредак и такође изражава жаљење што је спровођење неколико споразума из дијалога непотпуно са обе стране. Наводи се конкретно да се очекује да Србија почне да испуњава обавезе из Споразума из 2023. покретањем признавања докумената и симбола у складу са чланом 1 и да ће се уздржати од противљења чланству Косова у међународним организацијама у складу са чланом 4. Савет понавља да је предвиђено да се статус структура и услуга уз подршку Србије, посебно здравства и образовања, реши на координисан, транспарентан и инклузиван начин, у складу са споразумом о дијалогу и косовским законом. У документу је Савет поновио своје очекивање око реинтеграције косовских Срба, почев од инклузивног учествовања у косовским институцијама на свим нивоима, након чега следи безусловна реинтеграција подобног правосудног и полицијског особлља у складу са споразумима у дијалогу и уз пуно поштовање косовског правног оквира.
Даље се наводи да Србија и Косово треба да се уздрже од провокативних акција, избегну реторику подела и нађу одржива координисана решења која гарантују безбедност и партиципативну демократију за све грађана. Савет је поново оштро осудио насиље које су починили демонстранти косовски Срби над грађанима, Кфором и медијима на северу Косова у мају 2023. и насилне нападе на косовску полицију у септембру 2023. На крају додатка закључцима о Србији Савет је навео да очекује да обе стране искористе прилику да постигну конкретне резултате ка свеобухватном правно обавезујућем споразуму о нормализацији у складу са међународним правом и правним тековинама ЕУ.
Иначе, Савет за опште послове (ГАЦ) на састанку у Бриселу 16. децембра није усвојио предложене закључке о политици проширења због неслагања једне чланице, па је Председништво ЕУ одлучило да предложене закључке објави као Закључке Председништва. У закључцима који би треба да буду усвојени 18-19. децембра, Савет поново потврђује геостратешки значај проширења као кључног доприноса европском миру, безбедности, стабилности и просперитету у 21. веку истичући да се „ефикасан, на заслугама заснован и кредибилан процес проширења мора наставити, на основу критеријума из Копенхагена, утврђених принципа и методологије“.
Земље кандидати за чланство у ЕУ позивају се да искористе ову прилику, постојећи замах и предузму све неопходне кораке како би убрзали свој напредак на путу ка ЕУ уз подсећање да ће се напредак свих партнера који теже чланству и даље оцењивати на основу правичне и строге условљености и сопствених заслуга, што представља камен-темељац приступних преговора, са владавином права, демократијом и основним правима у средишту. „У све нестабилнијем геополитичком окружењу, у којем се на нашем континенту води руски агресорски рат против Украјине, Европска унија остаје ослонац мира, просперитета и безбедности. Поштовање међународног права, мирно решавање спорова, помирење и регионална сарадња принципи су од највишег значаја којима је Унија посвећена“, наводи се.
Савет указује да земље кандидати морају поштовати и промовисати вредности ЕУ како су утврђене у Уговорима. Чланство у ЕУ подразумева способност да се у потпуности преузму све обавезе које из њега проистичу а напредак у основама остаје кључни репер за напредовање ка чланству у ЕУ. Посебну пажњу треба посветити отклањању свих недостатака које је уочила Европска комисија, наводи се у тексту. Способност Уније да прими нове чланице, уз очување способности да ефикасно функционише и даље се развија, представља важно разматрање у општем интересу и Уније и земаља кандидата. У документу се истиче да, имајући у виду перспективу даљег проширења Уније, и ЕУ и будуће државе чланице морају бити спремне. Паралелно са јачањем реформских напора земаља које теже чланству, ЕУ треба да постави неопходне унутрашње темеље и спроведе реформе, како је наведено у Декларацији из Гранаде и закључцима Европског савета из јуна 2024. Тиме ће се ЕУ додатно ојачати и унапредити европски суверенитет. Савет ће и даље остати посвећен овом питању и наставити рад у складу са договореним процедурама.
У Закључцима се истиче да пуна усклађеност са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остаје кључни аспект процеса интеграције у ЕУ и снажан израз стратешког опредељења земаља које теже чланству од којих се очекује да се у потпуности ускладе са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући и рестриктивне мере. На Западном Балкану, добросуседски односи и регионална сарадња остају суштински елементи процеса проширења, као и Процеса стабилизације и придруживања. Савет снажно охрабрује партнере да решавају своје билатералне спорове и питања проистекла из наслеђа прошлости, у складу са међународним правом и утврђеним принципима, укључујући Споразум о питањима сукцесије, наводи се у објављеном тексту. Наводи се и да приближавање Европској унији и пре приступања остаје приоритет, земље кандидати се позивају да у потпуности искористе постојеће могућности а Европска комисија да изнесе додатне предлоге о постепеној интеграцији. Додаје се и да је ефикасна стратешка комуникација о проширењу и користима које доноси, како од стране свих партнера, тако и од стране ЕУ, и даље је од кључног значаја.
Посебно се поздрављају „значајни искораци и напредак које је више кандидата остварило током 2025, упркос озбиљним изазовима изазваним агресорским ратом Русије против Украјине и наставком хибридних активности“. Указује се на напредак Црне Горе у процесу приступања и наводи да је на основу укупног напретка који је Црна Гора остварила, Савет одлучио да се успостави ад хок Радна група за израду Уговора о приступању са Црном Гором. Напредак се констатује и за Албанију која је до сада отворила свих шест преговарачких кластера.
Савет поздравља и нове конкретне користи које доноси постепена интеграција, уз пуно очување интегритета унутрашњег тржишта ЕУ и равноправних услова конкуренције. Посебно се поздравља укидање роминга за Украјину и Молдавију од 1. јануара 2026. и позива Европска комисија да убрза рад на томе да и земље са Западног Балкана остваре исти циљ током 2026, као и приступање Црне Горе, Србије, Албаније, Северне Македоније и Молдавије Јединственом подручју плаћања у еврима (СЕПА), уз очекивање да ће се и остали партнери ускоро придружити.
Наводећи да прима на знање оцене из новембарског извешатаја ЕК о напретку земаља кандидата, Савет у закључцима истиче да остаје посвећен обезбеђивању јасног и предвидивог пута ка чланству у ЕУ за земље кандидате, укључујући и поједностављивање поступака у оквиру утврђене методологије и у том погледу наглашава значај организовања политичких међувладиних конференција.
Извор: Бета
