Запад је трагао за човеком који ће бездушно и несавесно упропашћавати земљу, очигледно је да су га пронашли у Александру Вучићу, истакао је универзитетски професор Мило Ломпар.
Ломпар је казао да је такође евидентно да “то нису могли да нађу ни код Ђинђића, ни код Коштунице, ни код Тадића”, који су, како је навео, сви одреда правили уступке, “што је и нормално јер ми смо мала земља и морају се правити уступци”, али и додао да овакав стил владања није забележен.
“Као да се ишло за тим да се пронађе идеална форма наше пропасти”, указао је српски професор, посебно потцртавајући издају народних и државних интереса у јужној покрајини Косово и Метохија, учињену читавим низом споразума који су “живи народ предали у руке Приштини”.
Ломпар је истакао и да се данас јасно види да су ЕУ званичници, као што су председница ЕК Урсула фон дер Лајен или комесарка Марта Кос, “чврсто уз режим” и да не треба бити наиван и ствари посматрати другачије.
“Постоји очигледан распоред који није потребно доказивати. Комесарка Марта Кос је недавно похвалила промене закона рекавши да су у реду (изборни закони). Режим је потпуно по вољи ЕУ. То што наша опозиција и медији који је прате не желе то да виде, то је зато што морају да заштите “свету краву – ЕУ”, која се поставља као друг Тито у комунизму: шта год би урадио, то је исправно. Истовремено, режим жели да прикаже домаћој јавности да се тобоже бори против ЕУ да би националне гласаче држао уз себе. И то је та игра”, оценио је Ломпар.
Према његовим речима, главни коридор утицаја и деловања у Србији јесте заправо немачка политика: признати Косово као независну државу, дозволити експлоатацију руда (литијума), уредити образовни систем по за њих прихватљивом моделу, по могућству и декомпоновати територију Србије.
Професор је у том контексту подсетио на писмо Вилија Вимера, посланика Бундестага, Герхарду Шредеру, немачком канцелару, из 2000. године, када је рекао како је “одлучено да се Србија држи ван привредних токова развоја итд.”.
“Агенда је истерати Русе, истерати Кинезе, и режим им у томе иде у сусрет. Уз можда нека оклевања, по принципу “добро, видећемо, мало касније”, али то спроводе… Режим тако у ствари купује време како би изнова добио још три или четири године своје владавине.”
Коментаришући недавни догађај на Сењаку када је у присуству полицијског званичника (шеф београдске полиције Веселин Милић) дошло до убиства, Ломпар је рекао да се “Србија опасно примиче облику живота какав постоји у Латинској Америци”.
“Говорио сам и пре извесног времена да има појава да мафија ради за државу али овде држава ради за мафију. Ми смо постали мафијашко друштво, тако премрежено да полиција ради за криминалце и та унутрашња спрега је постала видљива и дубоко узнемирујућа. По мени, то (догађај на Сењаку) био је разлог да падне Влада, не да министар полиције поднесе оставку него да падне Влада. Поставља се питање елементарног поверења: коме можете да се жалите? Коме ћете отићи у полицију да се жалите? Ово је била једна драстична ствар”, наводи Ломпар, закључујући како је режим прибегао свом добро опробаном рецепту, “шаради” и “спиновању”.
“Режим влада медијски. Како би се једна драстична ствар сакрила иде се за тим да се покрије оно што се не жели видети учесталим понављањем онога што је потребно. То је медијски јасан систем управљања”, рекао је професор Ломпар.
Симптом/М. М.
