Угљеша Мрдић, функционер Српске напредне странке познат по томе што је штрајковао глађу у шатору испред Народне скупштине, ове године је значајно увећао имовину, открива КРИК. Мрдић, који је 30. на изборној листи СНС-а, купио је чак два стана у Београду у размаку од само месец и по дана. Станови вреде око 170.000 евра, према процени агенције за некретнине коју је ангажовао КРИК. Није јасно како је финансирао ову куповину: станови нису оптерећени хипотеком што значи да није подигао кредит, није имао претходни стан који је могао да прода, а морао би да чак седам година штеди целокупан износ својих месечних примања да би могао на тај начин да их купи.

Прошле недеље је министар финансија Синиша Мали изазвао велико негодовање у јавности када је изјавио да српска породица може да приушти да купи пар некретнина.

“Ако сте радили мукотрпно и купили сте два-три стана за своју децу, да оставите деци за будућност”, рекао је Мали што је изазвало гнев јавности јер је деловало да или нема додира са реалношћу или намерно исмева грађане Србије.

За Малог, који се годинама налази у врху политике, поседовање два или три стана није велика ствар – КРИК је раније открио да је он купио чак 24 стана у луксузном бугарском летовалишту. Он није усамљен случај – вредне некретнине имају и други људи из најужег круга Александра Вучића.

Када је ово рекао, Мали сигурно није мислио ни на грађане Србије који са просечном платом од око 1000 евра тешко да могу да приуште и једну некретнину. На кога је онда могао да мисли Мали?

У профил особе коју је Мали описао уклапа се нижеразредни функционер његове странке Угљеша Мрдић.

Мрдић, до скора непознат члан Српске напредне странке, у размаку од свега месец и по дана средином ове године, купио је чак два стана, открива КРИК.

Пре тога, Мрдић није имао ниједну некретнину.

Први стан је купио 15. јула, а други 1. септембра ове године, показује документација коју је прикупио КРИК. Станови, према процени агенције за некретнине коју је ангажовао КРИК, заједно вреде око 170.000 евра.

Један стан је у београдском приградском насељу Калуђерица, има 34 метра квадратна и вреди око 70.000 евра. Други стан је на бољој и скупљој локацији – Звездари, има 26 квадрата и вреди 100.000 евра.

Није познато како је Мрдић финансирао куповину станова.

Ни на један од њих није уписана хипотека, што указује да није подигао кредит како би их купио – већ их је платио у готовини.

Пре куповине станова, показују подаци Агенције за спречавање корупције, није имао никакву некретнину коју је могао да прода и тако финансира куповину. Пријавио је да поседује уштеђевину, али није познато колику.

Није то могао да уради ни од плате. 

Станове је купио када је био народни посланик са месечним примањима од 220.000 динара (око 1.900 евра). Требало би му 90 плата да купи стан, односно да више од седам година, сваког месеца, цео овај износ стави на штедњу.

Станове је, ипак, купио у периоду када је од непознатог напредњака постао познато име у јавности. Баш у години пре него што се частио некретнинама, Мрдић је доста задужио странку. 

Последњег дана октобра прошле године Мрдић је поставио шатор на степеништу Дома Народне скупштине и почео штрајк глађу – јер је тужилаштво водило истрагу против његових партијских колега.

Након тога је Скупштини Србије предложио сет измена правосудних закона названих „Мрдићеви закони“ којим се рад тужилаштва практично ставља под пуну контролу власти. 

Како би сазнали од ког новца је купио станове и да ли то има везе са његовим активрањем у странци, новинари КРИК-а су позвали Мрдића. 

У телефонском разговору рекао нам је да улази на догађај и да му питања пошаљемо у поруци. Након тога више није одговарао на позиве нити је одговорио на питања која смо му послали на број телефона, али и на доступне мејлове.

Ко је Угљеша Мрдић?

Угљеша Мрдић, посланик Српске напредне странке од 2020, широј јавности постао је познат у новембру прошле године кад је 11 дана штрајковао глађу у шатору на степеништу Дома Народне скупштине. 

Како је тада рекао, на овај потез се одлучио јер је био незадовољан радом тужилаштва. Тражио је хапшење бившег председника Скупштине акционара Инфраструктуре Железнице Србије Небојше Бојовића и бившег извршног директора те компаније Милутина Милошевића због, како је тврдио, њихове одговорности за пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године кад је страдало 16 особа, а једна тешко повређена.

Током штрајка Мрдића су у шатору посећивали бројни функционери СНС-а, али и осуђивани криминалци. Фотографија до које је дошао КРИК показује да га је посетио и Милан Остојић Сандокан, у јавности познат као вођа шабачког клана који је био осуђен на 10 година затвора због наручивања убиства.

Мрдић је и након штрајка глађу остао у центру пажње јавности. Скупштини Србије предложио је сет измена правосудних закона названих „Мрдићеви закони“ којим се рад тужилаштва практично ставља под пуну контролу власти. 

Да им је управо то био циљ, Мрдић је практично сам признао у интервјуу за К1 телевизију. Рекао је дс су закони донети јер се део тужилаштва и система отргао од Србије и покушао обојену револуцију.

„Ударили су на државу. Зато што су кренули са хапшењем министара из СНС-а. Зато што су хтели, на крају, да ухапсе председника Вучића, да будемо отворени. Кренули су да хапсе људе, хтели су да спроведу обојену револуцију до краја и да сруше државу“, изјавио је тада Мрдић.

Закони су усвојени, али су измењени након критике стручне јавности, али и Европске уније, које су их оцениле као удар на независност правосуђа.

Доктор наука са просеком 6,63

Мрдић се представља као доктор економских наука, али у својој званичној биографији није навео када и где је дипломирао и докторирао. 

Медији су раније открили да је студирао 13 година, а просечна оцена са којом је завршио основне студије је 6,63, открива КРИК.   

Правни факултет у Београду је за КРИК навео да је Мрдић био самофинансирајући студент од 1998. до 2002, када је изгубио статус студента јер није уписао наредну, трећу годину у предвиђеном року. Потом се пребацио на приватни Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду на коме је последњи испит положио 2011. године, речено је на факултету за КРИК. 

У СНС-у Мрдић је од оснивања, а пре тога радио је као новинар у више медија међу којима су и прорежимски недељник „Печат. 

„Када сам се учлањивао у СНС седео сам са Александром Вучићем у његовој канцеларији. Рекао сам му да ми треба једна велика услуга. Да ми да приступницу, јер хоћу да кренем са њим у стварање и јачање тада тек формиране Српске напредне странке“, испричао је Мрдић за прорежимски таблоид Ало 2021. године.     

Мрдић по разним основама месечно прима више од 220 хиљада динара. Између осталог, за давање правних савета у Институту за путеве месечно добија 95.000 динара, а као предавач на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија 43.500.

Од 2018. године председник је одбора директора Акционарског друштва „Путник” које је одузето од нарко-боса Дарка Шарића због сумње да га је купио новцем зарађеним од шверца кокаина. Није познато колико новца добија на име ове функције.

Извор: Нова.рс