Оптималан, модел који најбоље одговара када је реч о изборима, био би онај који подразумева равноправно учешће и власти и опозиције у јавним гласилима, а без равноправног третмана и једне и друге стране нашег политичког спектра излазак на изборе је и незгодан и проблематичан; не видим да то ико помиње, па ни студентски покрет, оценио је академик Коста Чавошки.

Према његовим речима, такве ствари не би ваљало препуштати случају, имајући у виду са каквим противником се студенти и опозиција суочавају.

“Иде се на некакав замах и полет који је код побуњеног дела Србије био присутан неко време али је прошао. Избори су озбиљна ствар. Приликом организације недавних локалних избора у 10 локалних самоуправа, групе грађана које су репрезентовале студенте и опозиционе странке практично нису ни биле заступљене у медијима, а Вучић је имао небројено спотова који су рекламирали напредњаке. На томе се морало и мора инсистирати”, истиче академик.

Он каже и да је захтев да студентски покрет, као политички актер, буде персонализован, какве су и политичке странке, потпуно уместан и оправдан јер “људи воли да виде лице председника странке, а до сада се није знало ко студенте предводи”.

Академик се, упоређујући данашње са временом рушења са власти Слободана Милошевића 2000. године, присетио, како каже, значајних финансијских средстава која су била намењена политичком паду бившег предсеника Србије и Југославије, наводећи да му се чини да “студенти немају новац, потребан за рушење овако устројеног режима какав је Вучићев”.

“Кад је рушен Милошевић, на свакој тараби и у последњем селу, како би се рекло, и у “Мрдуши Доњој”, писало је “Готов је!”. Милошевић је такође свуда био приказиван у робијашком оделу. Са Запада је, што из САД што из Европе, стигло 210 милиона долара за пад Слободана Милошевића. Политика је озбиљна ствар, у политичке битке се мора ући озбиљно”, закључио је Чавошки.

Симптом