Редитељ Горан Марковић рекао је да је студентска побуна „некако најблиставији део његовог живота у друштвеном смислу“, наводећи да је „одједном схватио да постоји нешто што људи осећају“.
„Зашто? Зато што су и (Слободан) Милошевоћ и (Александар) Вучић систематски радили на дељењу људи на пријатеље и непријатеље, на наше и ваше, на они и ми. Људи су кренули једни другима. Нисам видео годинама да се људи толико грле. То је толико узбудљиво и сентиментално“, рекао је Марковић.
„Одлазио сам на факултет и видео да је то озбиљна ствар, да су то озбиљни људи, да то нису никакви клинци који се тамо буне, него да су то озбиљни људи који имају концепцију да промене свој живот“, рекао је он. „Не наш, него њихов“, указао је Марковић.
„Мени су ти студентски пленуми били јако пријатно изненађење иако нисам присуствовао ниједном, али су ми препричавали студенти шта се тамо говорило и како се долазило до одлука. То је доста разумно, макар у овој прелазној фази, где сви имају своје мишљење и свој глас који се каналише неким бројевима“, рекао је Марковић.
Он је навео и да му никада није било јасно зашто се стари људи плаше да им се нешто деси ако се побуне. „Многи стари људи зазиру: ‘То је за младе’. Млади имају да изгубе, а стари не. Тај страх код старих људи је ирационалан. Он је у ствари пројекција страха од краја, а не од овога што се збива“, рекао је Марковић.
Извор: Бета
