Европски посланици подржали су право српских студената и грађана на мирне протесте, најоштрије осудили талас од стране државе спонзорисаног насиља, застрашивања и неселективних хапшења и такође оценили да је српско руководство политички одговорно за ескалацију репресије, нормализацију насиља и слабљење демократских институција у земљи.
У усаглашеном тексту резолуције Европског парламента „О поларизацији и повећаној репресији у Србији, годину дана након новосадске трагедије“, у који је агенција Бета имала увид, такође се осуђују деловање владајуће странке у организовању нелегалног кампа у Пионирском парку, али и произвољна и политички мотивисана употребу председничких помиловања особа гоњених због насиља над студентима
Такође се у резолуцији која треба да буде усвојена сутра наводи да европосланици подржавају распоређивање ад хок мисије за утврђивање чињеница у Србији, уз учешће Европског парламента, и позива Комисија да покрене иницијативу за циљане појединачне санкције против одговорних за тешка кршења закона и људских права. У тексту се наводи да се присуство и утицај Кине у Србији знатно повећао протеклих година кроз велика инфраструктурна улагања, „што изазива забринутост у вези са транспарентношћу, поштовањем стандарда ЕУ и усклађеношћу с прописима о заштити животне средине“. Подсећа се да су пројекат реконструкције новосадске железничке станице спровеле две кинеске компаније мимо уобичајених процедура јавних набавки и да је Европско јавно тужилаштво покренуло истрагу о потенцијалној злоупотреби фондова ЕУ намењених за реконструкцију станице.
У тексту се оцењује да су избори у Србији обележени системским злоупотребама, укључујући неправилности у бирачком списку, куповину гласова, злоупотребу државних ресурса, притисак и застрашивање бирача и јавних службеника, као и распоређивање лажних посматрача избора, као и да су „независни посматрачи известили да недавни локални избори у Зајечару и Косјерићу нису били ни слободни ни поштени“. Српске власти користе насиље против политичких противника и прекомерну употребу силе против демонстраната, наводи се у тексту и оцењује да је репресија ескалирала почетком 2025. Наводећи да су протесте обележили репресија, укључујући пребијања, произвољна хапшења, употреба сузавца, политички мотивисана притварања, депортације и масовни надзор, ЕП оцењује да је насиље од августа појачано, укључујући полицијску бруталност, тортуру и сексуално насиље над студентима, претње ЈЗО, политички мотивисана кривична гоњења Вишег тужилаштва и кампање блаћења на прорежимским медијима.
У тексту се оцењује да је БИА „незаконито снимала и преносила на телевизији приватне разговоре“ који су коришћени за оптужбу против девет студената за припрему дела против уставног поретка, док је „елитна војна јединица Кобре ангажована у унутрашњим сукобима и чак је испаљивала бојеву муницију“. Током насилних контра протеста „провладине банде“ и особе које су биле осуђиване штитила је полиција, додаје се у тексту, док су припаднике опозиције, цивиле и посланике тукли полицајци у цивилу. ЕП оцењује да предлози сета кривичних закона, којима се уводе нова кривична дела и строже казне којима би могле да буду несразмерно ограничене слободе окупљања и изражавања, ризикују да криминализују облике мирних протеста или свакодневног грађанског понашања који не угрожавају јавну безбедност или уставни поредак.
У тексту се наводи да председник Србије Александар Вучић представља протесте као „обојену револуцију“ коју организују и финансирају стране тајне службе западних држава, а тај наратив преносе провладини медији и подржава руска Спољна обавештајна служба (СВР), која оптужује ЕУ за спровођење „субверзивних активности“ у циљу подстицања протеста. Вучић „користи дехуманизујући речник“ према политичарима ЕУ, укључујући посланике ЕП који су подржали студенте, а влада и владајућа елита су „нормализовали репресију“ тиме што су помиловали владине присталице осумњичене за насилне нападе, обуставили јавни превоз како би блокирали протесте, протеривали стране држављане и омогућили „окупацију центра Београда“ провладиних демонстраната уз полицијску заштиту.
Европски парламент у предлогу резолуције поново позива на потпуне и транспарентне правне поступке након истраге власти, како би се одговорни извели пред лице правде, као и на независно техничко испитивање структурног неуспеха, свеобухватни преглед грађевинских дозвола и процедура надзора и потпуну процену потенцијалне корупције или нехата.
У тексту се истиче да је потребно „шире испитати у којој мери је корупција довела до снижавања безбедносних стандарда и допринела овој трагедији“. Европарламентарци су подржали право српских студената и грађана на мирне протесте, истакли важност грађанске храбрости, посвећености ненасиљу и ангажовање младих у циљу напретка Србије на европском путу и позвали власти да гарантују и поштују право на окупљање и слободу изражавања. У тексту се изражава подршка истинском дијалогу о томе како влада може да испуни захтеве студената, укључујући захтеве за превремене изборе.
ЕП је „дубоко забринут због ситуације у Србији која је и даље пуна тензија и поларизације који лако могу да доведу до насиља“ и позива власти да „промовишу инклузивно политичко учешће и гарантује свим политичким партијама и кандидатима једнак приступ медијима“. Указујући на важност деполаризације јавног дискурса, толеранције, компромиса и поштовања демократских институција, ЕП позива цивилно друштво, медије и образовне институције да играју активну улогу у превазилажењу друштвених подела и јачању демократске отпорности. ЕП „најоштрије осуђује талас државно спонзорисано насиља, застрашивања и неселективних хапшења мирних демонстраната, новинара, организација цивилног друштва и представника опозиције“, осуђује кампање блаћења, застрашивање медија и злоупотребу личних података како би се дискредитовали демонстранти, као и незаконито праћење демонстраната помоћу софтвера као што су Пегаз, Селебрит или Нови спај.
Власти се позивају да обезбеде слободу медија, а високи званичници да престану са запаљивом реториком која подстиче непријатељство или насиље.
Посебна забринутост се изражава због „распоређивања акустичних уређаја дугог домета (ЛРАДс) и велике употребе сузавца против цивила, и позива на усвајање и примену јасних протокола о законитим технологијама за контролу масе и механизма независног надзора. У тексту се подсећа да је влада позвала руску Федералну службу безбедности (ФСБ) да истражи наводе о употреби звучног оружја на протесту 15. марта, а да је званична истрага тог инцидента још у раној фази и да није подигнута ниједна оптужница.
Европски парламент сматра да је „српско руководство политички одговорно за ескалацију репресије, нормализацију насиља и слабљење демократских институција“ и изражава жаљење „због чињенице да највиши државни званичници активно шире теорије завере о томе да је урушавање надстрешнице било саботажа или терористички напад“, као и забринутост због тога што државне институције, укључујући органе за спровођење закона и правосуђе, не раде ништа да „оповргну те неосноване тврдње“.
Такође упозорава на злоупотребу кривичног права за сузбијање грађанског ангажовања, наглашава да измене Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о малолетним починиоцима кривичних дела не смеју довести до криминализације мирног понашања или ненасилних облика протеста и подсећа да је пропорционална примена кривичних санкција основно начело владавине права и обавеза Србије према Европској конвенцији о људским правима. У резолуцији се изражава забринутост због хапшења уочи протеста 15. марта и 28. јуна 2025. након објављивања снимака разговора осумњичених у провладиним медијима, констатује се да су на тој основи ухапшени поједини политички активисти и чланови опозиционог Покрета слободних грађана (ПСГ), од којих су неки и даље у кућном притвору или у егзилу и позива на њихово хитно ослобађање.
Позива се на хитну, непристрасну и транспарентну истрагу свих навода о непотребној и несразмерној употреби силе, произвољним хапшењима, притворима, мучењу, сексуалном насиљу над притворенима, политички мотивисаним кривичним гоњењима и другим тешким кршењима људских права, укључујући и пљување везаних притвореника, вербално понижавање и претње смрћу. Посебно се подсећа на случајеве студената Богдана Јовичића из септембра 2025, Николине Синђелић из августа 2025. и Луке Михајловића из јула 2025, као и на ранији случај наводне полицијске бруталности над активистом Илијом Костићем из новембра 2024, а власти се позивају да темељно испитају наводе да су ова кршења потекла од високих званичника ЈЗО, посебно команданта Марка Кричака. Подвлачи се да та дела представљају нечовечно и понижавајуће поступање забрањено међународним правом и полицијским протоколима.
Европски парламент узима у обзир оставку премијера (Милоша) Вучевића коју је Народна скупштина потврдила 19. марта 2025. и накнадни избор нове владе коју предводи Ђуро Мацут, именован 16. априла 2025. и бележи хапшења из августа 2025. и накнадно пуштање на слободу бивших министара Томислава Момировића и Горана Весића због оптужби за злоупотребу службеног положаја и сумње да су оштетили буџет Србије за најмање 115 милиона америчких долара у вези са реконструкцијом мађарско-српске железничке пруге, укључујући урушену железничку станицу у Новом Саду. У усаглашеном предлогу резолуције оштро се осуђује одмазда власти према запосленима у сектору образовања и културе због подршке протестима, укључујући губитак радних места, смањење плата, повлачење средстава за јавне универзитете и присуство полиције у зградама универзитета.
Власти Србије позивају се да одмах обнове финансирање универзитета, а надлежне институције да обезбеде несметано учешће академске и истраживачке заједнице у пројектима које финансира Европска унија. Осуђује се деловање владајуће странке у организовању нелегалног кампа у Пионирском парку испред зграде Председништва и његово касније проширење на трг испред Народне скупштине и изражава озбиљна забринутост због бројних извештаја да су особе са криминалним досијеима мобилисане од стране владајуће странке за активности контрапротеста. Додаје се да су они нападали демонстранте пиротехничким средствима, додатно подижући тензије, насиље и поларизацију у земљи. Такође се осуђују инциденти против припадника националних мањина и употреба етничких увреда у провладиним медијима како би их таргетирали.
Европосланици осуђују и произвољну и политички мотивисану употребу председничких помиловања за особе осуђене или гоњене због насиља над студентима и другим грађанима који су учествовали у мирним протестима, сматрајући да такве радње представљају директно мешање у правосуђе и озбиљно подривање владавине права.
Власти Србије позивају се да омогуће сигуран повратак свих грађана који су напустили земљу услед политичке репресије, застрашивања или страха од прогона, и да гарантују њихову потпуну заштиту и реинтеграцију у складу са законом и међународним обавезама Србије.
У тексту се оштро осуђују незаконита хапшења и протеривање грађана ЕУ који су давали изјаве подршке студентима у протесту, као и јавно откривање личних података грађана ЕУ од стране осуђених ратних злочинаца. Истовремено се изражава забринутост због растућег броја случајева притварања грађана ЕУ на српским границама.
Европосланици најоштрије осуђују вербалне нападе на посланике Европског парламента од стране највиших српских званичника, укључујући напад председника Вучића на европосланике из групе Зелени/ЕФА почетком септембра.
Даље се осуђује отворено мешења Руске Федерације у протесте у Србији кроз саопштења руских званичника, укључујући Владимира Путина, у којима се говори о „обојеној револуцији“ уз подршку Запада. Истовремено се одбацују оптужбе српских званичника и провладиних медија да су ЕУ и неке њене чланице биле умешане у организацију студентских протеста и позивају српске власти да предузму мере против такве малигне пропаганде у домаћим медијима уместо да учествују у њеном ширењу.
У тексту се са забринутошћу примећује да влада изгледа преговара са власницима компаније Јунајтед медија како би ослабила тај медиј и упозорава да то представља озбиљна напад на већ угрожени медијски плулизам у Србији.
Позива се на хитну и пуну примену свих препорука ОСЦЕ/ОДИХР како би се обезбедили слободни и фер избори, посебно око ревизије бирачког списка, транспарентног и плуралистичког избора чланова РЕМ и обезбеђења поштеног и једнаког приступа времену емитовања на РТС за све политичке актере.
Српске власти позивају се у тексту да спроведу свеобухватну, техничку, безбедносну и транспарентну инспекцију свих инфраструктурних објеката. Такође се тражи да се у рад не пуштају инфраструктурни пројекти који немају потребне дозволе и сертификате за безбедно коришћење.
Званични Београд се охрабрује да појача сарадњу са ГРЕЦО.
Комисија и чланице ЕУ позивају се да пажљиво прате спровођење реформи у приступном процесу и из Реформске агенде а Србија се охрабрује да настави реформе ради усклађивања са стандардима ЕУ.
Европски парламент поново подвлачи да преговори о приступању Србије треба да напредују само на основу мерљивог и одрживог напретка у темељним областима, нарочито у владавини права, борби против корупције и организованог криминала, независности правосуђа, слободи медија и реформи јавне управе, као и потпуног усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЦФСП) и санкцијама против Русије.
Подсећа се да Србија и даље представља упадљив изузетак у региону Западног Балкана када је реч о усклађивању са ЦФСП и наглашава да је постепено усклађивање са ЦФСП кључни услов за све земље кандидате за чланство у ЕУ. Власти Србије позивају се да подстакну отворену и на чињеницама засновану расправу о приступању ЕУ.
У предложеном тексту поново се изражава снажна подршка организацијама цивилног друштва у Србији, браниоцима људских права и независним активистима који раде на јачању демократије, владавине права и основних права.
Европска комисија се позива да обезбеди адекватно и приступачно финансирање, као и ефикасне механизме заштите за актере цивилног друштва, осуђује се сваки вид застрашивања, узнемиравања или административног притиска на невладине организације и активисте и наглашава кључна улога цивилног друштва у подстицању транспарентности, праћењу демократских стандарда и позивању јавних власти на одговорност.
Европосланици подржавају распоређивање ад хок мисије за утврђивање чињеница у Србији, уз учешће Европског парламента, а како би се проценили стање демократије, протести који трају, напади на демонстранте и репресија према студентима, наставницима и запосленима у јавном сектору.
Такође се Европска комисија позива да покрене иницијативу за циљане појединачне санкције против одговорних за тешка кршења закона и људских права у Србији у складу са Глобалним режимом санкција ЕУ за људска права.
У усаглашеном тексту резолуције највиши европски званичници се позивају да се уздрже од неутемељених изјава у којима се хвали реформски процес Србије и поздравља „нови тон“ председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен током недавне посете Београду.
Чланице ЕУ позивају се да ојачају мере заштите за оне који су у ризику, укључујући хитне визе и програме пресељења, и тражи од дипломатских мисија ЕУ да пажљиво прате судске спорове везане за протесте. Такође се чланице позивају да усвоје јединствени одговор на демократско назадовање Србије, укључујући циљане санкције против појединаца одгорних за озбиљно кршење закона и људских права.
Европосланици на крају позивају све земље које ће учествовати на изложби ЕXПО 2027 у Србији да узму у обзир озбиљне бојазни и доказе о раширеној корупцији повезаној са властима, као и пријављени недостатак поштовања основних грађевинских стандарда и закона у организацији и процесу изградње.
Извор: Бета
