Покрет Еколошки устанак позвао је данас ширу друштвену заједницу, колеге из опозиције, студенте у блокади и струковна удружења да седну за сто и договоре се о покретању грађанског референдума на којем би Београђани донели одлуку о будућности зграде Генералштаба, наводећи да је за тако нешто потребно више од 150.000 потписа грађана.
„Људи, дајте да се организујемо да ова иницијатива заживи. За ову иницијативу нам треба 10 одсто потписа из бирачког списка – преко 150.000 потписа нам треба да би спровели ову иницијативу. Дајте да се сви организујемо, ради се о обимном послу, али једино здружени можемо да победимо ово зло. Уколико свако настави да вуче на своју страну, нестаће све“, рекла је новинарима у Скупштини посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић.
Додала је да тај покрет упућује апел Београђанима зато што жели јединство, које би требало да покаже и сваки други град, и потписима одлуче како ће њихов град изгледати. Несторовић је навела да није још увек опредељено питање за тај референдум, већ да је ово иницијални потез којим се позивају све групације да заједно седну за сто, формулишу референдумско питање и организују се по граду како би се скупили потписи. „Ово није појединачни потез Еколошког устанка. Ми позивамо на јединство како би се покренула народна иницијатива, јер се ради о обимном послу, не од 30.000 потписа, него пет пута више. Треба нам много више људи, а тиме би мотивисали грађане да сами доносе одлуке о свом граду“, казала је она.
Лидер Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута казао је да тај референдум види као повод за окупљање на улици, где види многе садржаје – од културних, преко перформанса и иницијатива које ће окупити грђане. „Ја то јединство још увек не видим, зато референдум као начин да се окупимо, као начин да демократски решимо овај проблем. О томе да ли ће се градити нешто на тој локацији у центру града треба да се питају пре свега Београђани, људи који живе у овом граду“, рекао је Јовановић. Додао је да то треба да важи за свако село „где су се намерачили да људима гурају реке у цеви“. „Ми живимо у земљи где то не важи, али врло брзо долази време када ће пре него што било коме падне на памет да нешто гради, руши, или отима – морати да питају локалну заједницу“, казао је Јовановић.
Посланица Данијела Несторовић осврнула се и на данашњу седницу скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство, на којој ће бити предлог аутентичног тумачења „лекс специјалиса“ о Генералштабу, наводећи да је то „скандалозно, грубо кршење устава и ситема поделе власти“. „На седници Одбора за уставна питања и законодавство ћемо имати предлог аутентичног тумачења закона који је пре само десетак дана усвојен у Скупштини на потпуно противзаконит начин којим се крши Устав јер се тим аутентичним тумачењем се мења правно дејство закона који је већ усвојен. То се никада није десило у Србији“, казала је Несторовић.
Уставни суд се, како је додала, док је радио, оглашавао и говорио да је тако нешто противуставно. „Ми сада имамо на делу једну групу криминалаца која покушава на незаконит начин да прошири парцеле на којима ће се зидати овај скандалозни објекат, да стави неку спомен-плочицу на којој ће писати да су ту биле жртве, па чак ни то спомен-обележје неће бити под заштитом као споменик културе“, додала је она.
Комплетна културно-историјска целина се тим аутентичним тумачењем, према њеним речима, ставља као „потпуно слободно градско грађевинско земљиште, обухвата више улица него што је било предвиђено првобитним законом“. „Ту ће буквално моћи да се зида штагод. Притом, ова парцела се поклања. Немојте да наседате на ту причу да се ово некоме даје уз или без накнаде, како ће се приходовати милијарде евра, јер ће након само осам година америчка фирма, или било која друга, имати право да тражи власништво над тим парцелама“, рекла је Несторовић.
Извор: Бета
