Био један епирски краљ по имену Пир, стално је ратовао са Римљанима (ИИИ век п. н. е.) констатујући своје победе, да би на крају закључио – још једна оваква победа и вратићу се сам без војске кући!; ето то нам је данас ситуација са Александром Вучићем, сликовито поручује политиколог и новинар Цвијетин Миливојевић.
Он истиче да иако сматра да протекли локални избори 29. марта у 10 локалних самоуправа широм земље “ником сем Александру Вучићу нису претерано требали”, да би их, како каже, искористио у психолошко-пропагандне сврхе, обелодањујући некакву победу од 10:0, ипак су, оцењује, “подастрли могућност да он укапира да више нема већинску подршку у бирачком телу Србије”.
“Вучић је свестан да је ова победа Пирова победа. На овим локалним изборима заправо нема ниједног града, чак ни малог града. У Лучанима, Мајданпеку, Кладову, где је владајућа коалиција освајала 70–80% гласова, сад имате исти или и слабији њихов резултат, а у свим осталим местима, где је раније победа власти такође бивала убедљива, сад је победила “у продужецима”, ако је уопште и победила (у односу на локалне изборе у два наврата прошле године, изборни услови су још додатно погоршани!). У пет или шест места где су наступале групе грађана подржане од студената, негде и од студената и опозиције, оне су освајале фактички 40–50% гласова”, нагласио је Миливојевић и поновио да Вучић нема већинску подршку грађана.
Образлажући зашто сматра (из угла опозиционе јавности) да на локалне изборе није требало излазити, он поред питања (не)постојања адекватних изборних услова, каже да је 5. маја прошле године испостављен високи захтев – “тражимо ванредне парламентарне изборе као једини легитимни начин изласка из друштвене кризе”, те да није требало прихватати Вучићеве игре и игрице којима се купује време, како би евентуално спласли народна енергија и ентузијазам код грађана који махом подржавају студентски покрет.
Истовремено, наводи, док је Вучић куповао време, “део парламентарне опозиције, који је пристао на ту његову игру, стварао је привид нормалности и легитимитета, такође јер ни њима избори нису одговарали”.
ВУЧИЋ ЦЕМЕНТИРА СВОЈЕ БИРАЧКО ТЕЛО, НОВИХ ГЛАСАЧА НЕМА
Упитан кад очекује парламентарне изборе, будући да председник Републике поново скраћује термине и помиње чак и време уочи Видовдана 28. јуна као могућност за народно изјашњавање, Миливојевић одговара да председнику не треба ништа веровати, те “да има рација у том човеку, расписао би их још током прошле године…”, указујући да протоком времена не види како Вучић може повратити изгубљене гласове.
“Њему би било боље да иде пре него касније на изборе, јер нема нови резервоар гласова. Он је заправо све ово време у кампањи цементирања сопственог бирачког тела.”
СРБИЈА КЛИЗИ У ДИКТАТУРУ
Скреће међутим пажњу на низ догађаја који га наводе на закључак да избора барем скорије не би требало бити.
Како оцењује, у Србији је на делу “аутократија али је озбиљном ногом закорачено у диктатуру”, напомињући да док се, из визуре режима, додатно “не притегну стеге диктатуре”, није реално очекивати изборе.
“Погледајмо парамилитарне и параполицијске структуре, потом “парамилитарну државу “Ћацистан”” у Пионирском парку која постоји другу годину заредом; паралелно с тим имате упад полиције са несувислим образложењима у Ректорат да би се наводно вршиле неке истраге, а та иста полиција не може и не сме да обезбеди истражним органима да се испитају инциденти и напади унутар “Ћацистана”!; затим, уочи локалних избора имате предизборни митинг у Арени на коме Вучић, као неко ко би требало да одражава јединство и председник је свих грађана Србије, позива грађане да ударе на оне који нису за њега!? Какве то има везе са локалним изборима?; унутар изборног дана, док траје изборна тишина, имате “суђење” ректору БУ Владану Ђокићу од стране председнице Скупштине Ане Брнабић, која и тужи и суди док председава Одбору Скупштине!? И најзад, у дану избора имате упад УКП у просторије парламентарне странке Народни покрет Србије. О чему се овде ради, где ми то живимо?”, пита се Милливојевић.
Он пак закључује да је Вучић склон давању свакаквих изјава које су често у контрадикторности, “а како повлачи и нерационалне потезе, до избора би отуда могло доћи до Видовдана, може их бити у децембру, може их бити у неком другом периоду, ништа што говори не мора да значи”.
“Свакако ће неких избора морати бити на пролеће (идуће године) када долазе редовни председнички… И то ће макар делимично променити политичку слику Србије”, закључио је Цвијетин Миливојевић.
Симптом/М. М.
