Да би се по узору на 2000. годину, када је оборен режим (еx југословенског и српског председника) Слободана Милошевића, створила предреферендумска атмосфера у српском друштву, потребно је изнаћи правог предводника који би изашао на црту владајућој коалицији, а ја не видим да се он појавио, истакао је академик и професор права у пензији Коста Чавошки, на питање како му делује актуелна друштвено-политичка слика у земљи и очекује ли (попут многих коментатора и аналитичара) референдумску атмосферу пред наредне изборе.
Чавошки је казао да по том питању постоји дилема која потпада под “сложен процес свеопозиционог договарања”. “Најпре, да ли ће опозиција бити у стању да се договори око једног кандидата или ће бити више њих, а затим и да ли ће студентима, као по истраживањима најјачој антирежимској скупини, поћи за руком да свог кандидата наметну свима осталима. Да се укаже барем један који се наметнуо да буде вођа свеколике опозиције, вероватно би било другачије, али у овом моменту такав се не назире и питање је кад ће се појавити”, навео је Чавошки.
Он није желео да прокоментарише имена оних који се у јавности помињу као кандидати тј. чак и предводници будуће студентске листе (на парламентарним изборима), попут ректора Београдског универзитета Владана Ђокића, професора Филолошког факултета Мила Ломпара и професора Филозофског факултета Јова Бакића. Спајање председничких и парламентарних избора у једном дану наговестио је председник Србије Александар Вучић, а као могући термин наводи се децембар месец текуће године.
Поводом студентског протеста и најновијих дешавања с тим у вези јуче у Новом Саду, Чавошки је рекао да се чини да “манифестације студената јењавају и пар последњих окупљања није имало тај одјек и неопходну масовност”. Каже да се чини “да студенти не могу и ове године урадити оно што су урадили прошле”, а као проблем види “што су студентске вође уобразиле да могу одређивати изборне листе, као да то није посао за то структурираних политичких странака”.
Чавошки је током 90-их био политички активан, један је од 13 оснивача (обновљене) опозиционе Демократске странке 1990, да би потом постао један од оснивача Српске либералне странке (1991). Био је ватрени противник председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића.
Симптом/М. М.
