Нипошто се не би смело дозволити да народна протестна енергија усмерена према студентском покрету буде злоупотребљена и преусмерена ка “узурпаторима студентске листе”, “ЕУ фанатицима”, “НАТО лобистима” и остацима “старог жутог режима”, оценио је политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

На специфичан начин он је описао како види тренутну ситуацију око студентске листе у светлу различитих медијских написа и гласова који доспевају у јавност да су “патриотски и национално оријентисани” представници, предвођени истакнутим универзитетским професором Милом Ломпаром ветирани и уклоњени са будуће изборне листе.

“Ако је тачно да су представници ‘старог режима’ узурпирали студенте и да одлучују о изгледу студентске листе, а помињало се да то раде Бојан Пајтић, Душан Петровић – негде чак и Динко Грухоњић, онда са таквим студентским покретом лично немам ништа. Онда патриотска и национална, уједно и демократска Србија, мора да зна да без Мила Ломпара и национално оријентисаних људи то више није ‘наша опција’”, истакао је децидирано Анђелковић напомињући да “свакако не треба никога нападати и водити рат, али се у том случају мора ићи другачије и осмислити свој пут”.

Он је и става да су студенти међу оним друштвеним и политичким актерима који су требали да се огласе поводом смрти генерала Ратка Младића, бившег команданта Главног штаба Војске Републике Српске и хашког осуђеника, јер је, како је рекао, реч о генералу који је стао на браник српског народа западно од Дрине током ратова 90-их у бившој Југославији.

“Због неколико процената гласача евидентно настројених антисрпски, не треба правити комбинацију која одбацује оно што је мобилизациони потенцијал за привлачење већинске Србије. Студенти нису морали рећи ‘Ратко Младић је наш идол’, то нико не очекује. Али су морали заузети став да је он симбол српске борбе 90-их и да као генерал који је предводио српску војску заслужује све почасти, а да Хаг који га је осудио засигурно није мерило историјске истине”, поручио је Анђелковић.

Према његовом мишљењу, све би требало ставити у историјски и геополитички контекст, и “Хаг никако не сме да се узме као ствар за креирање нашег односа према сопственој прошлости”.

“Студенти су морали имати јасан однос према томе”, закључио је аналитичар.

Симптом