Агенција за спречавање корупције поднела кривичну пријаву против Шапића због имовине

Агенција за спречавање корупције поднела је кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву (ВЈТ) у Београду против градоначелника Београда Александра Шапића након ванредне провере његовог извештаја о имовини и приходима, објавила је Балканска истраживачка мрежа Србије (БИРН).

Из Агенције нису прецизирали које су неправилности утврђене, нити на коју имовину и приходе се пријава односи.

Наводе да је поступак пред тужилаштвом у току и да је предмет означен као тајан. Због ознаке тајности, ни из ВЈТ нису желели да износе детаље о поступку, па није познато који је статус тог предмета.

Ванредна контрола извештаја о имовини и приходима градоначелника Шапића, коју је Агенција за спречавање корупције покренула још 2018, окончана је у јануару ове године подношењем кривичне пријаве ВЈТ.

„Током спровођења поступка ванредне провере Агенција је прибављала податке од органа јавне власти и правних лица која располажу подацима од значаја за проверу. Након прибављања и анализе прикупљене документације стекли су се услови за подношење извештаја/пријаве, коју је Агенција поднела ВЈТ у Београду“, пише у одговору Агенције.

Фото: Бета/Милош Мишков

Случај Шапићеве имовине, како се наводи, нашао се у центру пажње јавности почетком 2023. године, када су БИРН и недељник Време објавили истраживање о Шапићевој вили у Трсту, у Италији.

Према купопродајном уговору и подацима из италијанског катастра до којих су дошли БИРН и Време, Шапић је у мају 2018. године, док је обављао функцију председника општине Нови Београд, купио имање вредно 820.000 евра. Објекат се простире на готово 400 квадратних метара и обухвата 13 соба, гаражу, део шуме и прилазни пут.

Међутим, у његовој имовинској карти коју је Агенцији поднео у јануару 2019, као нова некретнина наведен је стан од 150 квадрата.

Након објављивања текста, Шапић је негирао да је покушао да прикрије имовину, тврдећи да је некретнину пријавио Агенцији и доставио јој купопродајни уговор.

Шапић је, како се додаје, касније изјавио да је образац о имовини и приходима, у коме је наведено да је реч о стану од 150 квадрата, а не вили од 400, попуњавала његова секретарица, а да га је он само потписао.

Он је, како се наводи, у марту 2023. године, поднео две тужбе против БИРН-а и тражио укупно 12 милиона динара одштете, тврдећи да су му повређени част и углед и да је због објављених текстова о његовој имовини претрпео душевне болове.

У тужби је навео да су објављене неистините информације и тврдио да је куповину некретнине благовремено пријавио Агенцији за спречавање корупције и доставио јој купопродајни уговор.

Он је БИРН тужио и због истраживања о спорном озакоњењу објекта на Бежанијској коси. Шапић је оспоравао наводе о нелегалној доградњи и неправилностима у поступку озакоњења.

БИРН је те поступке означио као СЛАПП тужбе, стратешке тужбе против јавног учешћа, којима се новинари и медији излажу правном и финансијском притиску због извештавања о питањима од јавног интереса.

Судски поступци по тим тужбама настављени су и у 2026. години, пише БИРН.

Извор: Бета