Изградња пруге од Земун Поља до будућег Националног стадиона у Сурчину државну касу је, уместо 188 милиона евра, до почетка октобра, већ коштала 41,6 милијарди динара или више од 354 милиона евра.
Прошле седмице, обилазећи радове на тој прузи, министри финансија, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у техничком мандату, Синиша Мали и Александра Софронијевић рекли су да је од укупно 18 километара завршено првих 11 километара.
Чак и да је цела завршена, како је наведено, за сваки од 18 километара до сада је из буџета плаћено скоро 20 милиона евра.
Када сви радови буду приведени крају, рачун ће свакако бити знатно виши, јер је до краја септембра за тај пројекат из државне касе исплаћено 17,3 милијарде динара, за 300 милиона више него што је оригиналним Законом о буџету за 2026. било предвиђено.
Да је „дара превршила меру“ био је свестан и Мали, па је ребалансом буџета за ову годину планирани трошак за ту пругу, која можда не би ни било да власт није решила да у Сурчину изгради Национални стадион, повећао на 19,9 милијарди динара.
Ако остане у оквирима буџета, власт ће за ту пругу, чија је градња поверена београдском огранку кинеске Пауер Чајна интернешнел групе, до краја ове године издвојити 2,6 милијарди динара, а наредне две још 8,4 милијарде.
Са већ исплаћених 41,6 милијарди динара, цех ће се, како је наведено, увећати на 52,6 милијарди динара или на 448 милиона евра, без додатних, непланираних трошкова, који су већ постали уобичајена ставка за сваки већи инфраструктурни пројекат досадашње власти који се финансира јавним новцем.

То значи да ће сваки од 18 километара на крају коштати скоро 25 милиона евра, два и по пута више од „брзе“ пруге од Београда до границе са Мађарском, за коју је до сада, како Радар сазнаје, из буџета исплаћено 192,6 милијарди динара или 1,64 милијарде евра.
Иако на појединим деоницама возови могу да иду и брзином од 200 километара на сат, за сваки километар те пруге плаћено је око девет милиона евра, па како је навео Радар, испада да ће за 40 одсто спорија пруга бити за 177 одсто скупља.
Притом је Јавно тужилаштво за организовани криминал покренуло финансијску истрагу о корупцији и злоупотребама, због сумње да је током реконструкције мађарско-српске железнице буџет Србије оштећен за 115,5 милиона долара.
Поређења ради, међународни просек за градњу пруга за брзине од 120 километара на равном терену је између три и пет милиона евра по километру, а од Земун Поља до стадиона биће шест и по пута скупљи.
„Чак је и планирани трошак пруге од Београда до Ниша, за брзине од 200 на сат, упола нижи, јер се сада процењује да ће радови коштати око 12 милиона евра по километру. Није искључено да ће временом и тај трошак бити дуплиран, јер у Србији скоро ниједан пројекат није завршен по уговореној цени и у договореним роковима“, навео је Радар.
На сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и данас пише да је уговорена вредност пруге од Земун Поља до стадиона 188,1 милион евра, иако је држава, за до сада обављене радове, већ „искеширала“ скоро још толико или, прецизније, додатних 166 милиона евра.
„Још скоро 100 милиона исплатиће се до краја 2027. И зато Синиша Мали не греши кад каже да је тај пројекат за ‘историју'“, навео је Радар.
Извор: Бета