Тужитељка у пензији Јасмина Пауновић оценила је да ће смењени шеф београдске полиције Веселин Милић, један од оптужених у случају убиства у ресторану „27“ на Сењаку, по свему судећи морати да буде пуштен на слободу, након што истекне притвор који је продужен за 30 дана.
Начелник београдске полиције првобитно се теретио за непријављивање кривичног дела и помоћ учиниоцу након извршења кривичног дела, у овом случају тешког убиства, након чега је Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду одбацило део пријаве који се односи на помагање, док је део за непријављивање кривичног дела остао.
„Кривично дело које му се ставља на терет спада у групу дела за која је запрећена казна до пет година затвора, а поступак се може окончати и применом института опортунитета. Такође, није искључена могућност да тужилаштво не располаже доказима неопходним за даље вођење поступка“, рекла је Пауновић.
У оба случаја, према њеним речима, ВЈТ би било дужно да донесе решење о одбацивању кривичне пријаве
„Уколико се такав исход догоди, од наводне помоћи у извршењу кривичног дела тешког убиства, доћи ћемо ди ситуације у којој ће неосуђивано лице моћи да се врати у полицијску службу, уз чињеницу да је у притвору провело 60 дана без правоснажно утврђене одговорности и без доказа да је имало било каквог учешћа у извршењу наведеног тешког кривичног дела“, рекла је тужитељка у пензији.
Говорећи о тиме што је ВЈТ до сада издало више од 20 саопштења о случају „Сењак“, Пауновић наводи да су она била контрадикторна и дерогирајућа, којима је тужилаштво „само себе демантовало“, додајући да та саопштења „замајавају заинтересовану јавност и додатно урушавају поверење у рад ове институције“.
„Из угла струке, искуства и додатног познавања начина функционисања ВЈТ у Београду, може се закључити да се, упркос мноштву контрадикторних саопштења, највише може веровати првом објашњењу. Досадашње искуство показало је да су прве информације готово увек најближе истини. Исто важи и за одбране окривљених у другим предметима – искази дати у првим сатима након извршења дела најчешће представљају највернији приказ догађаја, док се касније често прилагођавају стратегији одбране“, казала је Пауновић.
Извор: Бета
