Србија је у последњих пет година била 37. највећи увозник оружја на свету, а највећи на Западном Балкану, показују најновији подаци Стокхолмског међународног института за мировна истраживања (СИПРИ). Које оружје је Србију довело на ту позицију и одакле је набављено?
На листи 40 водећих светских увозника оружја, на чијем је врху Украјина, Србија је заузела 37. место, према извештају СИПРИ-ја. Удео Србије у светском увозу оружја повећан је у периоду 2021-2025. на 0,6 одсто са 0,2 одсто колико је био у периоду 2016-2020.
Одакле је ово оружје стигло?
Према подацима СИПРИ-ја, из Кине стиже 61 одсто српског увоза оружја, из Француске 12, а из Русије седам процената. Нови подаци показују да је 2025. године оружје Србији стизало из Кине, Русије, Француске и Белгије.
Кина
Србији су прошле године стигла два ПВО система ХQ-17А, као и 200 пројектила за ове системе, наводи се у СИПРИ-јевој бази података.
Главне карактеристике ХQ-17АЕ укључују могуц́ност брзог распоређивања, високопрецизно прац́ење и тачност пресретања. Опремљен је напредним радарским системом који обезбеђује брзо дејствовање на циљеве и њихово дејство, што га чини значајним активом у арсеналу противваздушне одбране Србије. Систем може да ради самостално или као део интегрисане мреже противваздушне одбране, омогуц́авајуц́и флексибилне и адаптивне оперативне стратегије, наводи портал Армy Рецогнитион. ХQ-17АЕ је ракетни систем земља-ваздух кратког домета, погодан за све временске услове, на малим до средњим висинама. Како је објавио кинески државни лист „Глобал тајмс“ 7. марта, Кина је одобрила извоз ове варијанте друмског мобилног система противваздушне одбране кратког домета (СХОРАД) ХQ-17А.
Развијен од стране Друге академије државне Кинеске корпорације за ваздухопловну науку и индустрију (ЦАСИЦ), ХQ-17АЕ димензија 6×6 је дизајниран да обезбеди противваздушну одбрану од прецизно вођене муниције као што су крстарец́е ракете, вођене бомбе и ракете ваздух-земља. Такође циља традиционалне СХОРАД претње, укључујуц́и авионе, хеликоптере и беспилотне летелице (УАВ). Ракета ХQ-17 подсец́а на Тор-М1, са тежином од приближно 165 кг, дужином од око 2,9 метара и пречником од око 0,23 метра. Може се похвалити косим дометом за пресретање ваздушних циљева од 1,5 км до 15 км, што је нешто дуже од домета Тор-М1, и делује на висинама од 10 метара до 10 км.
Систем за навођење ракете користи полуактивно радарско навођење, што је олакшано радаром за прац́ење, телевизијским нишаном или термалним нишаном на лансирном возилу. Свако возило ХQ-17АЕ опремљено је са два сета од четири канистера за ракете, укупно осам ракета. Пуњење се врши помоц́у камиона за пуњење Схаанxи СX2306 опремљеног дизалицом, способног да истовремено утовари четири ракете.
Русија
Србија је у 2025. из Русије набавила осам купола 32В01, која се монтира на теренска возила. Куполу 32В01 развио је „Уралвагонзавод“, односно њен Централни научноистраживачки институт „Буревестник“. Ради се о беспосадној, односно аутоматизованој куполи која има топ 2А42 калибра 30 мм. Осим пружања подршке пешадији, купола је намењена неутралисању непријатељских војника, лакооклопљених циљева и нисколетећих ваздушних претњи попут хеликоптера и ФПВ дронова и дронова камиказа. Поред главног топа калибра 30мм, има и помоћни топ калибра 7,62мм. Домет је 4.000 метара.
Француска
Из Француске, Србија је 2025. године набавила седам радара Гроунд Мастер (ГМ) 200, према подацима из базе СИПРИ-ја. Осматрачки радар средњег домета ГМ-200 је првенствено намењен за откривање специфичних циљева – даљински пилотираних ваздухоплова, дронова, ракетних и артиљеријских пројектила.
Белгија
Прошле године, Србија је такође набавила 600 пројектила ФЗ-275 из Белгије. Ради се о ласерски навођеним ракетама које производи белгијска компанија Тхалес. Ракета ФЗ-275 је дизајнирана за дејство против лако оклопљених копнених циљева. Део је Талесовог ракетног система калибра 70 мм/2,75 инча, који користе оружане снаге више од 50 земаља, укључујуц́и Немачку, Индију и Шпанију. Ракета калибра 70 мм/2,75 инча може пружити свестрано ракетно решење за ваздушне, возилне и копнене платформе, према порталу Армy Тецхнологy.
Извор: Н1
