Одласци из САЈ-а званично су углавном одласци у инвалидску или преверемену пензију на лични захтев, а незванично – због немогућности рада у атмосфери страха

Од доласка Игора Жмирића на чело Специјалне антитерористичке јединице почетком новембра прошле године, ову некада елитну јединицу напустило је око 40 активних припадника.

Углавном су у питању одласци у инвалидску или преверемену пензију на лични захтев – званично. Незванично, главни разлог за масовни одлазак је немогућност рада у атмосфери страха која влада од како је Жмирић ступио на дужност првог човека САЈ-а.

Осим тога, наводно је још десетак акивних припадника предало захтеве за одлазак у пензију, па ће јединица у наредном периоду, уколико на захтеве буде позитивног одговора, функционисати са знатним мањком професионално обучених припадника полиције. Интересантан податак је и да је најмлађи пензионисани стар свега 36 година.

Губитак искусних професионалаца

Према речима сада већ пензионисаног припадника САЈ-а, који је желео да остане анониман, у оперативном саставу ће остати свега 70 људи, а ради поређења – током прошле године и у време док је јединицом руководио Спасоје Вулевић – било их је више од 120. Уколико се зна да је пун борбени састав око 150 специјалаца, јасно је како ће се овај одлив одразити на рад јединице.

Ова статистика говори у прилог тврдњама да су „специјалци“ спремнији да, како кажу, „часно оду“, него да прихвате да раде „под командом“ људи који немају адекватно искуство у раду САЈ-а, а за које сумњају да их је на то место довела искључиво лојалност политичкој партији на власти, као и председнику Србије.

Ипак, како тврде бивши припадници, од ступања на дужност Игора Жмирића није било озбиљнијих акција Специјалне антитерористичке јединице. Напротив, каже да су учествовали у акцијама које нису у опису њиховог посла – као што је заплена 12 килограма марихуане, као и 180 стабљика ове биљке средином марта у Суботици, када су били на терену заједно са припадницима Управе криминалистичке полиције и Полицијске управе у Суботици.

Сумњају да се иза тога крије Жмирићева жеља да се онима који су га поставили докаже као одан, с обзиром на то да није тајна да је бивши командант Спасоје Вулевић прошлог лета одбио захтев полицијског и политичког врха да се припадници САЈ-а нађу на улицама Београда током грађанских и студентских протеста.

Још једна „новина“ коју је Жмирић увео тиче се аутомобила који користи као службено возило од како руководи САЈ-ом – у питању је Мерцедес Г класе БРАБУС који, како причају наши саговорници, вози викендом. У питању је аутомобил који је некада возио Александар Вулин, док је био потпредседник Владе.

Ни слободе мишљења ни говора

Систем рада у САЈ-у се није променио, али је општи утисак да оно што је њихов посао „преузима“ Управа криминалистичке полиције, на чијем челу је однедавно Марко Кричак. Осим тога, професионални припадници су, кажу, демотивисани јер се захтева лојалност новом команданту и његовим сарадницима, али и због смена које су се десиле од персоналних промена на челу јединице.

Смене су се, иначе, наставиле, а осим њих и премештаји у Јединицу за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) неретко и због сумњи да неко говори против актуелног руководства. Све поменуто доводи до потпуног одсуства слободе говора и мишљења, а то су вредности које су, подсећају дугогодишњи припадници САЈ-а, биле нормалне у јединици док је њом руководио Спасоје Вулевић.

Сви (су) желели у САЈ

Иначе, јавни конкурс за похађање Селекционе обуке за САЈ, како се стручно зове конкурс којим се „долази“ у ову јединицу, трајао је током прошле године, док је командант САЈ-а био Спасоје Вулевић. Тада је забележен рекордан број пријављених, њих око 400. Један од разлога је и тај што је други пут од оснивања САЈ-а био отворен и за цивиле, а други је што су многи припадници полиције из редовног састава и других јединица желели да дођу у САЈ, који је у то време важио за једну од ретких јединица која је под професионалном, а не политичком командом.

У последњих шест месеци то се променило, сматрају саговорници Н1 који су из истих разлога своју каријеру заменили пензијом, коју заправо – нису желели.

Ово је, сматрају они, најтежи период за САЈ у својих 48 година постојања, а чињеница да је јединицу у кратком року напустила трећина укупног састава, директно угрожава њену оперативну моћ.

Подсетимо, обука једног припадника САЈ-а захтева године рада и огромна државна средства.

Извор: Време