Трагедија на Железничкој станици у Новом Саду, чија је надстрешница 1. новембра 2024. усмртила 16 људи, није била изоловани инцидент, као што власт настоји да то прикаже, већ плод журбе државног врха да тај објекат што пре почне да се користи. 

То је учињено упркос што се у свим редовним месечним извештајима о реализацији радова на реконструкцији мађарско-српске железнице од Београда до Суботице, па и у извештају из октобра 2024, који су представници надзора и Инфраструктуре железнице, као инвеститора написали непосредно пре несреће, јасно наводи да до тада није било завршено 4,62 одсто предвиђених радова. Тачније „проценат физичке реализације пројекта“ био је 95,38 одсто, „са потписаном привременом ситуацијом за извођење радова“.

У извештају из октобра 2024. јасно се наводи да није завршено 4,62 одсто предвиђених радова, да је „на градилишту мали број радника, који се баве отклањањем недостатака“, да „надзор има примедбе на квалитет извођења“ и експлицитно се захтева да се „хитно“ појача екипа да се убрзају радови

У истом документу, у делу који се односи на „радове на станичној згради Нови Сад – фаза 2“ дословно пише да се „завршава највише недовршених позиција у крилу А и Б“. Такође се констатује да је „на градилишту мали број радника, који се баве отклањањем недостатака“, да „надзор има примедбе на квалитет извођења“ и да се „унутар објекта и на фасади отклањају неправилности од процуривања и грешака у извођењу“. Уз то, у извештају се експлицитно захтева да се „хитно“ појача екипа да се убрзају радови.

Све то, дакле, наводи се у редовном месечном извештају и то три месеца након што је 4. јула станица у Новом Саду по други пут свечано отворена за путнике, у присуству бројних високих функционера, међу којима су били и Горан Весић, Маја Гојковић, тадашња директорка Инфраструктуре железнице Јелена Танасковић, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић… 

Станица се, иначе користила и пре тога, јер су још 19. марта 2022, у њу возом „Соко“ стигли први путници, председник Србије Александар Вучић и мађарски премијер Виктор Орбан.

Многи документи, објављени после трагедије потврђују да у том тренутку тај јавни простор није био завршен и да је до фаталног колапса дошло практично на градилишту које је, зарад политичке пропаганде, било камуфлирано у функционалну станицу. 

Нови доказ за ову тврдњу нису само изјаве званичника, који су тврдили да је то једна од најмодернијих и најлепших станица у читавој Европи, већ и полиса осигурања за тај објекат, која представља својеврсно „признање у ратама“.

За разлику од политичких наратива, који су подложни различитим интерпретацијама, премије осигурања су егзактне и оне одражавају директну цену повећаног ризика. 

Зато сваки од 132.723,64 долара, које је компанија ЦРИЦ као члан конзорцијума у августу 2024. уплатила једној овдашњој осигуравајућој компанији по основу Анекса 2 полисе осигурања број 7789319, закљученим да би се покрио додатни ризик током тестирања, представља материјални доказ да станични објекат у јулу није био спреман за употребу.

Првобитна архитектура осигурања била је кристално јасна, па је оригинална полиса закључена за период од 15. септембра 2021. до 15. јуна 2024, јер се рачунало да ће до тада бити завршени радови и да ће се цео систем тестирати у наредних 12 недеља, до 7. септембра.

Станица је, међутим, свечано отворена 5. јула, а 41 дан након што су први путници закорачили у њу, 15. августа, ЦРИЦ је потписао Анекс 2 полисе осигурања и уплатио додатну премију од 132.723,64 долара. Тиме је период тестирања продужен до 25. марта прошле, а период одржавања до 25. марта ове године.

Према општим условима полисе, покриће за период тестирања аутоматски престаје чим било који део пројекта буде пуштен у редован рад. С друге стране, трошак за покриће ризика током тестирања износио је 30.000 долара по штетном догађају, двоструко више него за редовне штете, док је лимит одговорности према трећим лицима ограничен на четири милиона по догађају, односно на осам милиона долара укупно за цео период.

Сваки од 132.723,64 долара, које је кинески ЦРИЦ у августу 2024. уплатио по основу Анекса 2 полисе осигурања, закљученим да би се покрио додатни ризик током тестирања, представља материјални доказ да станица у Новом Саду 5. јула, када је свечано отворена, није била спремна за употребу

Уз то, постоји фундаментална разлика између фазе тестирања и фазе одржавања, јер у првом случају осигуравач покрива ризике произашле из инжењерских грешака, структурних нестабилности и катастрофалних кварова, који су својствени објектима који још нису постигли оперативну зрелост. Тек преласком у фазу одржавања, ризик се сматра маргиналним и стабилизованим.

Чињеница да је кинески извођач средином августа платио додатну премију да би остао у „зони високог ризика тестирања“ представља материјално признање да систем, упркос пресеченој врпци, није био стабилан, нити финално проверен. 

Истовремено, Анексом 2 извођач се финансијски заштитио од инжењерског неуспеха, који је и даље био реална статистичка могућност, док је инвеститор истовремено омогућио јавну експлоатацију објекта, који се у папирима осигуравача и даље третирао као нешто што се још тестира.

Оригинална полиса осигурања за цео пројекат мађарско-српске железнице важила је до 15. јуна 2024, јер се рачунало да ће до тада бити завршени радови, да би два месеца касније анексом тог уговора период тестирања био продужен до 25. марта 2025, а период одржавања до 25. марта ове године.

Извор: Бета