У току је судски поступак у ком се тражи одштета за неосновано хапшење, а наредно рочиште заказано је за 30. март. У међувремену је правоснажном пресудом одбијен захтев Делте да јој држава исплати 12,5 милиона евра, колико је уплатила као јемство да се Мишковић брани са слободе
Мирослав Мишковић, власник компаније Делта холдинг и низа других фирми, тужио је државу и затражио одштету од 1,2 милиона евра због неоснованог хапшења. Како је потврђено у Вишем суду у Београду, судски поступак је и даље у току, док је, с друге стране, правоснажно окончан спор који је у истом случају, а због незаконитог јемства, покренула Делта. Према пресуди у коју смо имали увид, одбијен је захтев Мишковићеве компаније да јој буде исплаћено око 12,5 милиона евра.
Прошле су скоро четири године откако су Мирослав Мишковић и његов син Марко правоснажно ослобођени свих оптужби и од тада су се ређале тужбе што у Србији, што у иностранству у којима су они и њихове фирме тражили милионске одштете. У овом тренутку „жив“ је још најмање један судски поступак, који је Мишковић сениор покренуо пред Вишим судом у Београду. Власник компаније Делта холдинг тужбу је преко свог адвоката покренуо 29. новембра 2023. и то „по основу неоснованог лишавања слободе“.
Оба поступка пред домаћим судовима практично се воде у тајности, јер Мишковић и Делта о њима нису обавестили јавност. На исти начин водио се поступак и пред Вашингтонском арбитражом, који је државу коштао више од 32,7 милиона евра
„Затражен је износ од 1,2 милиона евра на име накнаде штете, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан плаћања, са законском затезном каматом од дана пресуђења па до исплате. Наведени парнични поступак још увек је у току, а наредно рочиште заказано је за 30. март“, наводи Ивона Чогурић, портпаролка Вишег суда у Београду.
Највеће јемство у историји српског правосуђа
Мирослав Мишковић ухапшен је 12. децембра 2012, са сином Марком и власником Нибенс групе Милом Ђурашковићем због наводних злоупотреба у пословању приватизованих предузећа за путеве. Власник Делте био је оптужен да је саветима свесно помогао сину Марку да утаји више од 320 милиона динара пореза. Ово су, према оптужници, урадили тако што су унели акције из стране у домаћу фирму, а касније их продали и тако избегли плаћање пореза.
Мишковићи и њихови адвокати су, међутим, током читавог поступка били изричити да приликом уноса ових акција, по тада важећим прописима, није ни требало да се плати порез. Такође, власник Делте сумњичио се и да је оштетио путарска предузећа, односно да је финансијским пословањем извлачио новац из њих.
Хапшење Мишковића било је ударна вест. За српску јавност деловао је недодирљиво и деценијама уназад био је вероватно најутицајнији бизнисмен у Србији. И управо на крилима његовог хапшења, Александар Вучић, тада први потпредседник Владе, побеђује на првим наредним изборима и у пролеће 2014. постаје премијер.
„Хладни рат“ између власника Делте и власти СНС-а трајао је годинама. Чини се да је примирје постигнуто, а ратне секире закопане када је Делта купила Сава центар, на чије су свечано отварање после реконструкције дошли и тадашњи премијер Вучевић и бројни министри
У међувремену, Мишковићу је притвор одређен и продужаван у више наврата и тако све до јула 2013, када је Виши суд у Београду, после седам и по месеци од привођења, дозволио да му се одреди јемство како би могао да се брани са слободе. Компанија Делта холдинг је 22. јула на посебан рачун, а по инструкцијама Вишег суда, уплатила 12 милиона евра или у то време 1.363.731.600 динара, што је званично било и највеће јемство у историји српског правосуђа. Мишковић је у притвору провео 223 дана, а свих оптужби правоснажно је ослобођен у фебруару 2022.
Одбијена тужба Делте, компанија мора да плати судске трошкове
И док је он тужбу поднео због незаконитог лишавања слободе, Делта холдинг је тужио државу због незаконитог јемства и затражио да му исплати 1.461.204.032 динара и 390.651 евро, што је све заједно више од 12,5 милиона евра.
У тужби је писало да је Мишковић неосновано и незаконито лишен слободе и да је био у притвору, уместо да је „све то време био у својој кући са својом породицом и пријатељима, на послу и свом радном месту са својим пословним сарадницима или пословним партнерима, да је слободно обављао своје пословне и радне активности или по својој вољи и жељама на други начин проводио своје време и уживао и користио сва права и благодети слободног човека“.
Иако сада играју пријатељску утакмицу, Мишковићу је важно да победи, јер памти притвор. Вучићу је, чини се, свеједно. Само да га нико не подсећа да је тврдио да „Мишковић не може да победи Србију“. Тим пре што је победио већ два пута, а и трећа победа му се смеши
Даље се наводи да су за све време током трајања кривичног поступка код туженог (државе Србије) на основу „незаконитог и неоснованог јемства“ без основа налазила средства тужиоца (Делте), који је трпео штету, јер је 12 милиона евра „могло бити употребљено за оно чему је и намењено – за несметано пословање и развој Делте“. Међутим, јемство је укинуто тек 16. марта 2022, а враћено у мају исте године, у истом износу у којем је и уплаћено.
„Тужени није имао основ да држи депонована средства тужиоца, а причињена је материјална штета тужиоцу јер је тзв. ‘живи’ новац у износу од 12 милиона евра у одговарајућој динарској противвредности повучен из платног промета и положен и држан незаконито. Мировао је на посебном наменском рачуну од марта 2013. до маја 2022, уместо да је коришћен у пословању и развоју Делте. А наступила је штета и у погледу курсних разлика“, писало је између осталог у тужби.
Зато је Делта тражила износ и на име затезних камата који је због дужине периода у којем је задржано јемство, нарастао на бројку већу и од самог јемства, на укупно 1.461.204.032,83 динара, док је због курсних разлика тражила исплату додатних 390.651,44 евра. Делта је у тужби истакла и да је у два наврата Уставни суд утврдио да је продужењем притвора повређено право Мирослава Мишковића на ограничено трајање притвора и то у новембру 2013, као и 2016. Како је такав притвор замењен јемством, они сматрају да је и полагање јемства било неуставно и незаконито.
Међутим, Виши суд у Београду, а касније и Апелациони, такав захтев је одбио и наложио Делти да држави надокнади трошкове парничног поступка у износу од 707.265 динара. У пресуди Вишег суда пише да је јемство одређено као блажа мера, да се она „не може сматрати неуставном и противправном“ и да се одлуке Уставног суда не односе на јемство, већ да је оно њима и предложено.
Затражен је износ од 1,2 милиона евра на име накнаде штете, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања, са законском затезном каматом од дана пресуђења па до исплате. Наведени парнични поступак још увек је у току, а наредно рочиште заказано је за 30. март – Ивона Чогурић, портпаролка Вишег суда у Београду
„Тужбени захтев тужиоца у делу у ком тражи накнаду материјалне штете у висини затезне камате на износ положеног јемства није основан. Тужилац би евентуално имао право на накнаду материјалне штете у виду затезне камате за период од дана доношења Решења којим је јемство укинуто па све до исплате износа положеног на име јемства… Међутим, како у налазу и мишљењу достављеном уз тужбу нема јасно опредељеног износа камате за тај спорни период… Суд не располаже знањем да самостално израчунава камату за период од момента доношења Решења до момента исплате“, пише између осталог у пресуди.
Уз то, одбијен је и тужбени захтев за накнаду материјалне штете која се огледа у разлици курса динара према евру, на дан уплате јемства у односу на дан враћања. „Обавеза државе је била да износ примљен на име јемства врати када су се за то стекли услови. У овом случају то је учињено након доношења Решења о укидању јемства дана 19. маја 2022, извршена је уплата истог износа у корист тужиоца“, пише у пресуди.
Држава већ исплатила Мишковићима 32,7 милиона евра одштете, камата и трошкова
Оба ова поступка пред домаћим судовима, од којих је један покренуо Мишковић, а други његова компанија практично се воде у тајности, јер јавност о њима нису обавестили. На исти начин водио се поступак и пред Вашингтонском арбитражом, по тужби Мера инвеста, фирме Марка Мишковића, против државе Србије, чија је имовина била блокирана током трајања поступка.
Спор у Вашингтону држава је изгубила, а Радар је објавио да су у закључку пресуде одређене суме које је Србија дужна да исплати, а кад се све саберу оне износе више од 32,7 милиона евра. Арбитражни трибунал је укупну штету коју је претрпео тужилац проценио на 25.184.846 евра, а држава је морала да плати и камату од 5.581.128,09 евра, трошкове од 524.154,41 амерички долар за утрошени део тужиочевог аванса, као и 1.444.484 евра за покривање „разумног дела хонорара и трошкова адвоката тужиоца“. Пресудом је одређен и рок од 180 дана, односно до 7. септембра 2021. за ове исплате, након чега би се обрачунавала камата од 4,88 одсто.
Након хапшења и пуштања на слободу Мишковић се ретко оглашавао. У једном интервјуу који је дао поводом 30 година Делта холдинга рекао је да му је „највеће незадовољство за све то време било његово хапшење, те да је још веће незадовољство, ако постоји, од тог хапшења, хапшење његовог сина“.
Хапшење Мишковића у децембру 2012. било је ударна вест. Управо на крилима његовог хапшења, Александар Вучић, тада први потпредседник Владе, побеђује на првим наредним изборима и у пролеће 2014. постаје премијер
„Ја и данас патим зато што се мој син налази да испашта због неког успеха Делте. Нису смели да дирају децу. Ухапсити дете зато што је отац успешан, ја мислим да то није било добро“, изјавио је Мишковић у фебруару 2021.
Нетрпељивост или можда боље речено „хладни рат“ Мишковића и власти Српске напредне странке трајао је годинама. Чини се да је примирје постигнуто куповином Сава центра, за који је Делта била једина заинтересована компанија, а цена која је постигнута је била и више него повољна. За чувени конгресни центар је Мишковићева компанија издвојила 17,5 милиона евра, иако је његова вредност 2016. процењена на 108 милиона евра. Ипак, Мишковићева компанија имала је обавезу да у реконструкцију уложи најмање 50 милиона евра, а како је саопштено, до сада је инвестирала чак 118 милиона.
И тад је било јасно да су две стране закопале ратне секире, јер како другачије објаснити присуство бројних министара у Влади Србије на отварању реконструисаног Сава центра. Отварању Плаве дворане у првом реду присуствовао је тадашњи премијер Милош Вучевић, али и министри Дубравка Ђедовић Хандановић, Јелена Беговић, Дејан Ристић…
Први јавни сусрет Мишковића и Вучића после хапшења и нови пословни аранжмани
Актуелни председник Србије се са Мишковићем јавно срео у фебруару 2025, када је био на састанку са привредницима, поводом дијалога привреде и државе у Привредној комори Србије. Вучић се учесницима тог скупа обратио управо након говора власника Делте, у којем је Мишковић рекао да само у тој години планира да уложи 900 милиона евра.
„Девет стотина милиона евра инвестиција, не знам структуру, ваша је ствар, али је то толики новац да ћу са великим занимањем погледати и сарађивати у томе“, рекао је на то Вучић.
И држава, односно власт СНС-а је заиста почела да сарађује. Можда много тога и не знамо, али се зна да ће управо Мишковићева компанија за градњу хотела Интерконтинентал добити субвенције од 17,1 милион евра. Недавно је Делта аграр од државе откупио 18,4 одсто удела у фирми Интерсервис из Футога, а држава је са друге стране од Мишковићеве фирме откупљивала парцеле у Сурчину.
„900 милиона евра инвестиција, не знам структуру, али је толики новац да ћу са великим занимањем погледати и сарађивати у томе“, рекао је Вучић у ПКС, након што је Мишковић најавио да толико планира да уложи. Делта је у међувремену добила 17,1 милион евра субвенција и од државе купила њен удео у фирми Интерсервис
Хладног рата две стране, извесно је, више нема. Утакмица се и даље игра, али сада се већ може рећи да је пријатељска. Мишковићу је ипак важно да победи, јер и даље памти 223 дана притвора. Вучићу је, чини се, свеједно. И само да га нико не подсећа шта је све говорио, јер је ономад тврдио: „Мишковић не може да победи Србију“. А већ је победио, бар два пута. А и трећа победа му се, по свему судећи, смеши.
Извор: Радар
