Градски фудбалски клуб „Дубочица“ из Лесковца 3. јула ове године променио је правни облик. Престао је да послује као спортско удуржење и постао друштво са ограниченом одговорношћу. Та промена из удружења у доо је заправо и омогућила да компанија Миленијум тим постане власник 70 одсто „Дубочице“. Случај овог лесковачког клуба могао би да послужи као образац за улазак приватника и у друге клубове. Оне који раде по моделу спортских удружења. А таквих је највише у Србији.
Пре неколико дана појавила се вест да су потписани уговори по којима је компанија Миленијум тим стекла 70 одсто власништва над фудбалским клубом Дубочица из Лесковца.
Да би таква промена била могућа, односно да би Миленијум тим могао да уђе у власништво, ГФК Дубочица је морала да промени облик. Да уместо спортског удружења постане друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о).
То је и урађено – 3. јула у регистар привредних субјеката при Агенцији за привредне регистре (АПР) уписано је Спортско привредно друштво ГФК Дубочица 1923 д.о.о. Истог дана је из регистра удружења АПР-а обрисано Спортско удружење Градски фудбалски клуб „Дубочица“.
„На основу одлуке Града Лесковца брише се из Регистра спортских удружења Спортско удружење Градски фудбалски клуб „Дубочица. И уписује у Регистар привредних субјеката Спортско привредно друштво ГФК Дубочица 1923 доо Лесковац“.
Најављено у априлу
„Ми имамо правни основ, не за комплетну приватизацију, али за трансформацију клубова. То ипак јесте нека врста приватизације“. Ово је почетком априла рекао директор за стратегију и развој Фудбалског савеза Србије Ранко Стојић.
Он је тада наговестио да ће врло брзо бити трансформација једног клуба. И нагласио да је то управо Дубочица, у којој ће приватни капитал бити 70 одсто, а 30 одсто удео градских власти.
Стојић је навео да је Град Лесковац финансирао фудбалски клуб Дубочицу са 35 милиона динара годишње. Сада ће, по новој концепцији, комплетан први тим финансирати фирма Миленијум тим. А 35 милиона које даје град сада ће се трошити само за финанснирање академије.
Како је постојећи Закон ово омогућио
Из Града Лесковца на питања Форбес Србија одговарају да је Спортско-привредно друштво „ГФК Дубочица 1923“ доо Лесковац основано у складу а чланом 71. став 3. Закона о спорту.
Тим чланом је прописано да спортско удружење може да промени правни облик у спортско привредно друштво. И то доношењем одлуке о организовању као друштва са ограниченом одговорношћу и преношењем оснивачких права на јединицу локалне самоуправе. Односно на општину на чијој територији има седиште, одговарају из тог Града.
Ову одлуку, о промени правног облика, доноси Скупштина (спортског) удружења двотрећинском већином.
Новосновано привредно друштво постаје правни следбеник спортског удружења чијом променом правног облика је настало. Такође преузима имовину и сва права и обавеза спортског удружења из кога је настало.
„Привредно друштво настало променог правног облика спортског удружења је обавезно да обавља исте спортске активности и спортске делатности као спортско удружење“, наводе из Лесковца.
Скупштина града Лесковца је, претходно, на седници 5. марта 2026. године донела Одлуку о давању претходне сагласности за преношење оснивачких права ГФК “Дубочица“ Лесковац на град Лесковац.
„На основу ове одлуке, Скупштина Спортског удружења ГФК „Дубочица “ Лесковац, донела је Одлуку о промени правног облика и преносу оснивачких права на Град Лесковац“.
Скупштина града Лесковца је онда маја 2026. донела Одлуку о оснивању Спортско-привредно друштво „ГФК Дубочица 1923“ доо Лесковац. И одлуку о промени правног облика.
Сарадња између Миленијума и Лесковца
Миленијум тим доставио је Граду Лесковцу писмо о намерама. И у њему навео да је компанија учествовала у бројним пројектима од стратешког значаја за локалне средине. И да они нису нужно мотивисани стицањем добити, наводи се у одговору Града Лесковца.
„Као друштвено одговорна компанија исказали су заинтересованост да учествују у опоравку Спортског удружења ГФК „Дубочица“ Лесковац и на тај начин помогну да се фудбалска историја одржи“.
Миленијум тим је практично докапитализовао ово привредно друштво. И тиме добио право на стицање удела сразмерно вредности улога у укупном основном капиталу.
Из компаније Миленијум тим у одговорима које су послали на питања Форбес Србија наводе да ће сразмерно власничком уделу у овом спортском привредном друштву, Миленијум тим платити износ у висини од 70 одсто уписаног основног капитала друштва.
У регистру привредних субјеката и даље стоји да је власник 100 одсто новооснованог привредног друштва Град Лесковац. Из Миленијум тима наводе да ће бити регистровни као један од чланова овог спортско привредног друштва када буде окончана процедура регистрације у АПР-у. Она је у току.
Какви уговори су потписани
Како је наведено у саопштењу, између градоначелника Лесковца и компаније Миленијум тим потписана су два уговора. Уговор о приступању Привредног друштва „Милленниум Теам“ Спортском привредном друштву „ГФК Дубочица 1923“ и Уговор о регулисању међусобних односа чланова Спортског привредног друштва.
Уговором о приступању члана и повећању основног капитала новим улогом регулише се начин приступања Миленијум тима Спортском-привредном друштву „ГФК Дубочица 1923.
Уговором о регулисању међусобних односа предвиђено је да Град Лесковац задржава 30 одсто власништва и да остаје важан партнер у одлучивању. „Клуб остаје у Лесковцу, са истим именом, истим бојама и истом традицијом. Мења се само модел управљања“, наводе из Града Лесковца у одговорима за Форбес.
Град Лесковац, додају, биће у обавези да финансира рад омладинске школе и развој Спортско привредног друштва ГФК Дубочица 1923 уплатом износа на годишњем нивоу максимално до 35 милиона динара. Док ће Миленијум тим бити у обавези да финансира рад сениорског тима Спортско привредног друштва. Ова компанија ће такође бити одговорна за све обавезе које настану у вези сениорског тима. И то у складу са Пословним планом који ће бити дефинисан.
Уговором је предвиђена и обавеза да ће 70 одсто нето добити коју у текућој години оствари ГФК Дубочица д.о.о, бити реинвестирано у спортску делатност тог друштва.
Због чега је Миленијум тим ушао у власништво овог клуба
На питање послато компанији Миленијум тим, због чега су одлучили да уђу у власништво конкретног клуба и како је дошло до сарадње са Градом Лесковцом, из компаније, између осталог, одговарају да њихови мотиви да инвестирају у спорт никада нису били комерцијални – „па је тако и у случају ГФК Дубочица 1923“.
Компанија подсећа да је спонзор Олимпијског комитета Србије, Европске џудо уније, Џудо клуба “Црвена звезда”, и да подржава друге спортове спортове, попут шаха, одбојке и скијања.
Такође, наводе да на територији Лесковца послује једна од компанија из Миленијум тим групације – Алеа Цонсултинг. И да је то био додатни мотив да помогну развој спорта и у Граду Лесковцу. Та фирма се како се види у њеним извештајима бави гајењем грожђа. И има пројекте који се односе превасходно на подизање засада винове лозе и леске.
Да ли је овај члан закона коришћен раније
У „еx анте“ анализи Стратегије развоја спорта за период од 2026. до 2035. се наводи да је један број спортских привредних друштава настао управо променом правног облика из спортског удружења, позивајући се на члан 71. став 3. Закона о спорту.
Град Крагујевац је то искористио за седам спортских удружења. Па су тако настала: Спортско-привредно друштво (СПД) Мушки одбојкашки клуб „Раднички“ д.о.о, СПД Рукометни клуб Раднички 1964 д.о.о, СПД Крагујевачки ватерполо клуб Раднички д.о.о., СПД Крагујевачки кошаркашки клуб Раднички д.о.о., СПД Женски кошаркашки клуб Раднички д.о.о, СПД Женски фудбалски клуб Раднички 1923 д.о.о. и СПД Фудбалски клуб Раднички 1923 д.о.о.
Међутим, наводи се и да је од тих седам спортских привредних друштава остало три. У питању су СПД Раднички д.о.о. (настало је тако што су СПД мушки одбојкашки клуб Раднички д.о.о. припојена спортска привредна друштва из кошарке, рукомета и ватерпола). Остала су и два фудбалска спортска прирведна друштва.
Власт бежала од теме приватизације због Партизана и Звезде
У истој анализи, а која је објављена током доношења актуелне стратегије развоја спорта, наводи се да финансирање спортских клубова (не само фудбалских) неће бити могуће по постојећем моделу у недоглед. Један од разлога је потреба усаглашавања прописа са прописима Европске уније о државној помоћи.
„Простор за буџетско финансирање ће бити све суженији због документа, процедура и правила која су веома стриктна када говоримо о оваквој врсти финансијске подршке спортским организацијама. Зато је потребно добро сагледати моделе којим би се извршила трансформација спортских клубова. Јер су они у највећој мери регистровани као удружења грађана а не привредна друштва. Од ове теме се годинама бежало и никада се није дошло до политичке воље да се реши проблем приватизације у спорту јер је то био, а и данас је озбиљан ‘врућ кромпир’“, пише у овој анализи коју је објавило Министарсво спорта уочи доношења стартегије.
Аутори анализе ипак наводе да у пракси постој довољан број добрих и лоших примера приватизације у спорту. И да уз добру припрему јавности да је неопходно извршити овакву врсту трансформације – она ће бити и могућа.
„Питања приватизације у спорту је одувек изазивало огромну пажњу јавности у Србији. Нарочито када се говорило о Црвеној Звезди и Партизану. Различита гледишта на који начин би се извршила приватизација, дилеме да ли би нови власник угрозио бренд ова два клуба и какву би политику водио – константно су слала поруку да није добро време за приватизацију. Ову поруку су веома пажљиво слушали и политичари па се зато тема приватизације у спорту склањала са агенде надлежних Министарстава за спорт“.
У анализи се, међутим тврди, да ће за време имплементације нове Стратегија развоја спорта за период 2026-2035. године ова тема морати да буде решена, уколико се жели да у српски спорт буде укључен здрав капитал који ће наћи свој интерес да инвестира у српске клубове.
Извор: Форбес Србија
