Глумица Бојана Маљевић објавила је на друштвеној мрежи X писмо које је послала студентима у целини, наводећи да оно није било намењено јавности, али да је у јавности цитирано, тумачено, као и да су се појавили наводи које никада није написала и „учитавале намере које нису постојале“.
Подсетимо, када се говори о подршци студентској листи, месецима се нагађа ко ће се на њој наћи. Па се тако сазнало за глумицу Бојану Маљевић, да она ипак неће бити на студентској листи. Тим поводом упутила је писмо студентима, а оно се потом појавило у прорежимским медијима, који су, како је она раније навела „чак лагали да је ветирана“.
Њене данашње наводе на друштвеној мрежи X преносимо у целини:
Пре више од три недеље (13. јула) написала сам писмо студентима универзитета у Нишу, управо пред почетак процеса вета (16.7.), односно у једином тренутку када сам имала довољно информација да бих могла да донесем одговорну процену и одлуку.
Писмо није било намењено јавности. Зато га никада нисам објавила на својим профилима, нити слала медијима. Писмо је доспело у јавност. Од тада је више пута цитирано, препричавано и тумачено. Анализирано је уз недостајуће информације (за читаоце којима није намењено). Појављивали су се, у медијима и на мрежама, наводи и реченице које никада нисам написала и учитавале намере које нису постојале.
Писмо није настало као политички текст. Настало је зато што сам сматрала да у једном овако важном процесу морају постојати: јасна правила са којима су упознати на време сви они којих се процес тиче; предвидив поступак и једнака заштита, како за студенте тако и за њихове кандидате. И да је, због свега што нас чека, неописиво важно вратити поверење у тај процес. Нисам реаговала. Нисам одговарала новинарима, нисам прихватила ниједан интервју, нити улазила у расправе и гадости. Рекла сам већ да је свако читао писмо у границама своје покварености. Сада само додајем: свако је и реаговао у својим границама…
Нисам била сама у томе. Студенти су били ту и немам речи којима бих описала памет, поштење и пожртвованост неколицине са којима сам у контакту. Било је и много људи уз мене. Нисам објављивала бројне подршке сматрајући да је најважнији догађај ОДГОВОР таблоидном писању односно – Саопштење студената из Ниша. Такође сам мислила да ће њихов одговор ипак заинтересовати све учеснике процеса.
Оно што је до данас изостало је адекватна јавна реакција других кандидата за СЛ, махом јер нису били упознати (са документацијом), или зато што нису имали личне капацитете да се баве таблоидним развлачењем, прво студената а потом и мене по мрежама. За то време власт је користила и оно што је у мом писму чињенично стајало али и све припадајуће спинове. Не знам да ли је неко из свега тога научио нешто. Ја јесам. Данас, 5.8. уочи истека рока за „аргументацију“ у поступку текућег студентског „државног вета“, мислим да је исправно да свако ко жели може да прочита оно што сам заиста написала.
Зато први пут објављујем цело писмо, онако како сам га написала. И одговор студената, из којег су наши односи и међусобно разумевање недвосмислено јасни. Хвала свима који су то истицали. Не очекујем да већину ово уопште занима. Али верујем да је боље да постоје изворни документи него њихови делови, тумачења или непостојеће речи. Можда затреба, некад. За неко тачније тумачење.
Када сам писала о незаштићености кандидата, нисам мислила само на сам поступак одлучивања. Из моје визуре свеједно је ко ће остати на СЛ. Мислила сам и на период који следи док коначна листа не буде утврђена. Веровала сам да кандидати морају (а изменама у процедури би и могли) бити заштићени од произвољних и непроверених оптужби, медијских конструкција, претњи и јавних пресуда за које нико неће преузимати одговорност.
Видимо да се бројним кандидатима то већ дешава последњих дана. И то није добро. У наредном периоду биће и горе, јер као што је моје писмо доспело у таблоиде – доспеће и целе „аргументације и контрааргументације студената“ у процесу ветирања, који уз све сад има и вечно трајање.
И данас мислим да то иде на руку свима који су против студената и промена које желе грађани. Не постоји ништа што, примерице, утврђује да ли ће неко написати предлог за нечији вето (а може било ко да напише) на основу чињеница, трачева или простог утиска о нечему. Сматрам да ово треба имати у виду када таблоиди крену да бомбардују „студентским информацијама“.
Управо зато ми је важно да, без посредника, остану доступна оба документа: моје писмо и одговор студената. Нека свако ко жели прочита и донесе сопствени суд. Поготово у недељама и месецима који долазе.
Извор: Н1
